U prvom kvartalu 2025. godine, tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji beleži značajne oscilacije u cenama. Najskuplji hektar u Južnobačkom i Sremskom okrugu dostigao je skoro 40.000 evra, dok su se najniže cene parcela zabeležene u Severnobačkom i Severnobanatskom okrugu. Ove informacije potiču iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda, koji je analizirao tržišne trendove.
U poređenju s istim periodom prošle godine, zabeleženo je povećanje u broju prodatih parcela, sa 1.609 prodatih parcela u 2025. godini, u odnosu na 1.501 u 2024. godini. U Južnobačkom okrugu, cena hektara je iznosila 39.958 evra, dok su minimalne cene dosegle 1.977 evra, a srednja cena je bila 15.642 evra. U Sremskom okrugu, maksimalna cena hektara bila je 39.900 evra, dok je srednja cena iznosila 13.140 evra. U Južnobanatskom okrugu, najviša cena hektara je bila 32.437 evra, a srednja cena 10.939 evra.
Cene su se kretale i u Zapadnobačkom okrugu, gde su vrednosti varirale od 25.034 evra do 2.606 evra, a srednja cena iznosila 11.560 evra. U Srednjobanatskom okrugu, maksimalna cena hektara iznosila je 20.934 evra, dok je minimalna cena dostigla 1.705 evra, a srednja vrednost 10.145 evra. Severnobanatski okrug beleži maksimalnu cenu od 18.905 evra, minimalnu od 1.865 evra, a srednja cena iznosi 9.862 evra. Severnobački okrug pokazuje raspon cena od 17.582 evra do 2.637 evra, s prosečnom vrednošću od 11.140 evra.
U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, cene hektara su znatno više u odnosu na Vojvodinu. Beogradski region prednjači s maksimalnom vrednošću hektara od 69.803 evra, dok je srednja cena 15.720 evra. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, maksimalna cena hektara iznosi 50.000 evra, dok je srednja cena niža od vojvođanskih i iznosi 7.910 evra. U južnoj i istočnoj Srbiji, cene su se kretale od 30.000 evra do 303 evra, što predstavlja najnižu cenu zemljišta u Srbiji, sa srednjom vrednošću od 5.502 evra.
Ukupna vrednost prometa na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji u drugom kvartalu ove godine iznosila je 2,1 milijardu evra. Najveći udeo u ovoj vrednosti zauzima prodaja stanova, koja je iznosila 1,2 milijarde evra, što čini 60% od ukupne prometovane vrednosti. Za kuće je izdvojeno 161,7 miliona evra, za građevinsko zemljište 156,7 miliona evra, a za poslovne prostore 86,7 miliona evra. Poljoprivredno zemljište je ostvarilo promet od 49 miliona evra, što čini 2% od ukupne vrednosti.
U opštini Čoka zabeležen je najskuplji promet poljoprivrednog zemljišta u prvom polugodištu 2022. godine, kada je prodato 163 hektara za 2.360.000 evra, što predstavlja najveću cenu ikada zabeleženu za poljoprivredno zemljište u Srbiji. Pored toga, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat je u Irigu po ceni od 34 evra po kvadratnom metru za parcelu površine 5.873 kvadrata. Najskuplja parcela prodata je u Kuli za 1.246.451 evra, prostirući se na nešto više od 86 hektara.
U prvom kvartalu 2025. godine, najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište iznosila je 383.878 evra i ostvarena je u opštini Šid za kupovinu 13 parcela ukupne površine 47 hektara. Ovi podaci ukazuju na trend rasta cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, što može biti rezultat povećanog interesovanja za poljoprivredu i investicije u ovaj sektor. U svakom slučaju, tržište poljoprivrednog zemljišta ostaje dinamično i podložno promenama, što zahteva pažljivo praćenje i analizu od strane potencijalnih investitora i poljoprivrednika.
