Beograd – Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je glumica i koreograf Aleksandra Arizanović, koja je govorila o predstavi „Tiho, tiše“. Ova predstava je nedavno izvedena na letnjoj pozornici Beogradskog dramskog pozorišta, a Arizanović u njoj igra devojku Olju, žrtvu seksualnog i vršnjačkog nasilja. U okviru svoje uloge, bavila se i koreografijom i scenskim pokretom, ističući važnost ovih elemenata u prenošenju poruka predstave.
Arizanović je opisala ključni trenutak u predstavi koji se dešava nakon scene silovanja, kada njena lik Olja doslovno biva postavljena na „stup srama“. U tom trenutku, ona se penje na stolicu i suočava se s publikom, što joj omogućava da vidi reakcije gledalaca nakon te potresne scene. „To je trenutak kada mogu da vidim kako se scena silovanja odrazila na njih“, rekla je Arizanović, naglašavajući emocionalnu težinu tog trenutka.
Ona se takođe osvrnula na to kako je najteže kada u publici primeti ljude koji su prošli kroz slična iskustva. „Tu ostanemo ogoljeni, mi na sceni i ljudi u publici koji su spremni da makar kroz oči pune suza podele s nama sopstveno iskustvo“, istakla je. Ova iskrenost i otvorenost između izvođača i publike stvara jedinstvenu atmosferu, gde se svi nalaze u zajedničkom emocionalnom prostoru.
Arizanović je napomenula da se često dešava da ljudi nakon predstave ostanu da razgovaraju sa izvođačima o svojim ličnim iskustvima seksualnog zlostavljanja. „Jednom se momak obratio svima, punoj sali na gostovanju nakon predstave, i govorio o svom iskustvu seksualnog zlostavljanja. Za mene su ti trenuci ono što je najvažnije i najbitnije kod ove predstave“, rekla je ona. Ovi razgovori ukazuju na značaj predstave kao platforme za dijalog i razmenu iskustava, što je posebno važno u kontekstu teme nasilja.
Prema njenim rečima, problem je što ljudi često nisu edukovani kako da razgovaraju sa onima koji su prošli kroz takva traumatična iskustva. „Nije pitanje da li je to dobra predstava ili ne. Pitanje je da li je to dovoljno sigurno mesto susreta sa ljudima koji su možda prošli kroz nešto takvo“, istakla je Arizanović. Ova izjava ukazuje na potrebu za stvaranjem sigurnih prostora gde se žrtve mogu otvoriti i podeliti svoja iskustva bez straha od osude.
Pored emocionalnog uticaja, predstava „Tiho, tiše“ ima i značajnu društvenu dimenziju, podižući svest o problemima seksualnog nasilja i vršnjačkog nasilja. Arizanović je naglasila da umetnost ima moć da pokrene važne razgovore i promene, a ova predstava je savršeni primer kako pozorište može biti sredstvo za društvenu promenu.
U zaključku, predstava „Tiho, tiše“ i način na koji se bavi teškim temama poput seksualnog nasilja pokazuje koliko je važno otvoreno razgovarati o ovim pitanjima. Aleksandra Arizanović, kroz svoju ulogu i iskustva sa publikom, doprinosi stvaranju prostora gde se žrtve mogu osećati sigurno i podržano. Ova predstava nije samo umetničko delo, već i poziv na akciju i razmišljanje o društvenim normama i vrednostima koje treba menjati. U svetu gde su teme nasilja često tabu, ovakve inicijative su od suštinske važnosti za stvaranje svesti i promenu mentaliteta.
