Prošle zime, Park Siti u Juti postao je sušta suprotnost luksuzu. Ovaj popularni planinski grad, poznat po obilnim snežnim padavinama i širokim stazama, suočio se sa štrajkovima spasilaca, operativnim propustima i višesatnim redovima do vrha planine, što je značajno uticalo na iskustva posetilaca. U međuvremenu, St. Moritz u Švajcarskoj, koji je nedavno postao deo Ikon Pass mreže, privukao je pažnju američkih turista koji paze na budžet. Kako se situacija razvijala, japanska skijališta, koja su nekada bila smatrana dalekim avanturama, sada su postala deo „mejnstrim“ skijanja.
Danas se postavlja pitanje šta čini luksuzno skijanje. Da li su to vibracije, atmosfera, après-ski scena, dekadentni smeštaj i hrana, ili možda batler koji vam greje pancerice pre nego što krenete na stazu? Za većinu skijaša, sve to je sporedno u poređenju sa uzbuđenjem fizičke avanture i mirom prirode, što postaje sve teže pronaći.
Kako trendovi nastavljaju da se razvijaju, vlasnici megapass karata preplavljuju gotovo svaku žičaru na svetu. Ikon Pass je nedavno dodao devet novih odmarališta u Aziji, dok je Indy Pass dodao 43 skijališta za sezonu 2025/26. Pronalaženje planine bez gužvi postaje izuzetno teško, ali usamljenost i mir još uvek postoje, posebno u manjim, porodičnim skijalištima ili odlaskom van obeleženih staza.
Ova manja skijališta često nemaju luksuzne pogodnosti, ali nude nešto drugo – autentičnost i dušu. Male pansione, domaću kuhinju i staze koje deluju prirodno. Dok Aspen i Courchevel privlače više ljudi zbog društvene scene, pet planina koje se izdvaja upravo su one koje nemaju gužve, snobizam i marketing.
Jedno od takvih mesta je Tanigawadake Tenjindaira u Japanu. Ovaj mali ski-centar, smešten nekoliko sati severno od Tokija, nudi nazubljene vrhove i otvorene šume koje se pune snežnim olujama sa Japanskog mora. Iako ima samo nekoliko žičara, prava avantura počinje iza ograda – gde skijaši pešače do otvorenih kotlina i strmih padina. Nema glamura, samo stara žičara i neki od najdubljih snežnih nanosa u zemlji.
Cena jednodnevne karte iznosi od 9.000 jena (oko 59 dolara). Gosti mogu odsedati u Tenjin Lodge, koji se nalazi nekoliko minuta od baze planine i nudi vođene ture po backcountry terenu.
U Francuskoj, Sainte Foy Tarentaise je još jedno skijalište koje je ostalo van radara megarizorta. Ova planina ima samo četiri žičare i vernu bazu skijaša koji govore o njenom beskrajnom prahu i netaknutim šumskim stazama. Dok njene komšije naplaćuju 20 evra za espreso, Sainte Foy još uvek ima žičare koje zveckaju kao devedesetih i restorane koji izgledaju kao da su iz nekog drugog vremena. Cena jednodnevne karte iznosi od 28 evra.
S druge strane sveta, Ski Gulmarg u Kašmiru nudi skijanje na visokom nivou. U Himalajima, ovo skijalište deluje kao da skijate na drugoj planeti, sa panoramom koja oduzima dah. Dve gondole vode skijaše na široke, otvorene padine prekrivene laganim, suvim snegom, ali nema après-ski scene, što čini da se osećate kao pravi avanturista. Cena jednodnevne karte je od 25 dolara, a gosti mogu odsedati u The Khyber Himalayan Resort & Spa.
Magic Mountain u Vermontu predstavlja suprotnost komercijalizovanom istoku Amerike. Ovo nezavisno skijalište privlači zajednicu skijaša koji vole strme, šumske staze, pivo i druženje. Cena jednodnevne karte iznosi od 119 dolara, a gosti mogu uživati u lokalnim specijalitetima u Black Line Tavern.
Na kraju, Castle Mountain u Alberti ostaje jedno od najbolje čuvanih tajni. Ova planina je velika i strma, sa netaknutim stazama koje pružaju savršenstvo za skijaše u potrazi za avanturom. Cena jednodnevne karte iznosi od 104 USD, a gosti mogu uživati u hrani i piću u Castle Mountain Ski Lodge.
U svetu skijanja, luksuz se više ne meri samo po cijenama ili ekskluzivnosti, već i po autentičnosti, prirodnoj lepoti i miru koje određena skijališta nude.
