Veselin Veljović, bivši direktor Uprave policije Crne Gore, svedočio je danas u Višem sudu u Podgorici u vezi sa slučajem protiv Zorana Lazovića, nekadašnjeg visokog policijskog funkcionera, Milivoja Katnića, penzionisanog glavnog specijalnog tužioca, i Saše Čađenovića, suspendovanog tužioca. Optuženi su da su svoje službene pozicije zloupotrebili u korist „kavačkog kriminalnog klana“. Tokom svedočenja, Veljović je istakao da niko nije bio kažnjen zbog odluke da se ukinu mere zabrane ulaska u Crnu Goru za Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.
Prema njegovim rečima, nije postojalo zvanično rešenje o zabrani ulaska za ova dva srpska državljanina, a takođe je naglasio da nije bilo ni razmatranja donošenja takvog rešenja. Veljović je objasnio da su Belivuk i Miljković bili pod policijskim nadzorom, te da nisu predstavljali pretnju po nacionalnu bezbednost Crne Gore.
„S obzirom na to da su bili pod nadzorom, smatram da su mogli doći u Crnu Goru bez straha od bilo kakvih posledica“, rekao je Veljović. Dodao je da bi, da su ga o tome pitali kolege iz Srbije, postupio na isti način. „Možda je neko želeo da oni dođu u Crnu Goru i da budu ovde ubijeni, ali Belivuk i Miljković su uhapšeni nekoliko dana nakon što su stigli u Beograd“, naglasio je.
Takođe, Veljović je govorio o svojoj saradnji sa inostranim policijama, napominjući da nije bilo negativnih komentara o crnogorskim institucijama. „Imao sam direktnu saradnju sa mnogim policijskim direktorima iz različitih zemalja i nikada nije bilo negativnih zapažanja o našim službenicima, uključujući i Katnića i Čađenovića. Naprotiv, svi naši partneri su govorili sa poštovanjem o njima“, istakao je.
Suđenje se nastavlja 16. aprila, kada će putem video-linka biti saslušan Srđan Lalić, za koga se tvrdi da je pripadnik kriminalne grupe Belivuka i Miljkovića. Lalić je u postupku koji se vodi protiv ove dvojice, kao i ostalih optuženih za pripadnost grupi, označen kao okrivljeni-saradnik, a tereti se za sedam ubistava, trgovinu drogom i oružjem.
Veljović je takođe ukazao na to da su sastanci na kojima je učestvovao Lazović, održavani u Srbiji, Banjaluci i u sedištu Evropol-a u Hagu, a da su ti sastanci bili tajnog karaktera sa razmenom poverljivih informacija. Smatra da Evropol ne bi razmenjivao podatke sa osobom za koju bi imao bilo kakve sumnje.
Ovo svedočenje dolazi u trenutku kada su crnogorske institucije pod povećanim nadzorom javnosti zbog navodne povezanosti sa organizovanim kriminalom. Mnogi građani i analitičari postavljaju pitanje koliko su policijske i pravosudne institucije u Crnoj Gori sposobne da se nose sa ozbiljnim pretnjama koje predstavljaju kriminalne grupe.
U međuvremenu, pravni stručnjaci ističu važnost transparentnosti u radu policije i pravosudnih organa, kao i potrebu za reformama koje bi omogućile efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala. Takođe, naglašavaju da je ključno uspostaviti poverenje između građana i institucija, kako bi se osigurala sigurnost i pravda za sve.
U ovom kontekstu, svedočenje Veljovića može imati značajan uticaj na dalji tok suđenja, ali i na percepciju javnosti o radu policijskih i pravosudnih institucija u Crnoj Gori. Dok se suđenje nastavlja, mnogi će pratiti sa pažnjom kako će se razvijati situacija i kakve će posledice imati na borbu protiv organizovanog kriminala u regionu.
