U evropskim gradovima, troškovi stanovanja postaju sve veće opterećenje za kućne budžete. Prema analizi „Deutsche Bank Research Institute“, u nekim gradovima, zakup jednosobnog stana može „pojedeti“ celu platu, a prosečna neto zarada ne pokriva ni mesečnu kiriju u centru grada. Eurostat takođe pokazuje da udeo koji se izdvaja za kiriju i režije raste, posebno među građanima s nižim primanjima i onima koji rade za minimalac.
Euronews Business istražuje koji evropski gradovi imaju najbolji odnos između prosečne zarade i cene zakupa, kao i kako se evropski gradovi kotiraju u poređenju sa svetskim metropolama. Ova analiza se oslanja na izveštaj „Mapping the World’s Prices“, koji poredi mesečne neto zarade i kirije za jednosobne stanove u centru 69 gradova širom sveta.
Prosečne neto zarade u Evropi variraju: od 855 evra u Istanbulu do 7.307 evra u Ženevi. Cirih je na drugom mestu sa 7.127 evra, što ukazuje na to da Švajcarska prednjači po visini plata. Na dnu skale su Atina (1.044 evra) i Istanbul, dok su zarade u Luksemburgu, Amsterdamu, Kopenhagenu i Frankfurtu iznad 4.000 evra. U pet najvećih evropskih ekonomskih centara, najniže plate beleže se u Rimu (2.046 evra) i Madridu (2.193 evra), dok su u Berlinu (3.565 evra), Parizu (3.630 evra) i Londonu (3.637 evra) znatno više.
Kada su u pitanju kirije, London ima najskuplje cene sa prosečnom kirijom od 2.732 evra. Sledi Cirih, a zatim Dablin, Amsterdam i Ženeva, gde cene takođe prelaze 2.000 evra. Na suprotnom kraju su Atina, Istanbul i Budimpešta s kirijama ispod 900 evra.
Važno je napomenuti da najbolji način za procenu pristupačnosti stanovanja nije samo cena kirije, već i udeo zarade koji se izdvaja za nju. Na globalnom nivou, odnos kirije prema plati varira. U Evropi, ovaj odnos se kreće od 29 procenata u Ženevi do 116 procenata u Lisabonu. U Istanbulu, ovaj odnos iznosi 101 procenat, što znači da prosečna neto zarada ne pokriva kiriju za jednosoban stan u centru.
U Londonu, samci moraju da izdvoje čak 75 procenata plate za kiriju, dok u Barseloni i Madridu taj odnos iznosi 74 procenata. U Milanu, mesečna izdvajanja penju se na 71 procenat. Kirija uzima više od polovine prosečne plate i u Rimu (65 procenata), Dablinu (62 procenata), Atini (57 procenata), Varšavi (56 procenata), Pragu (54 procenata) i Budimpešti (52 procenata).
Ženeva je jedini evropski grad gde je odnos kirije prema plati ispod 30 procenata. Slede još pet gradova gde se izdvaja manje od 40 procenata plate za kiriju: Luksemburg i Frankfurt (34 procenata), Cirih i Helsinki (35 procenata), kao i Beč (38 procenata). Ove brojke ukazuju na visoke zarade u ovim gradovima, koje smanjuju udeo prihoda koji ide na stanarinu.
Među prestonicama pet najvećih evropskih ekonomija, Berlin ima najniži udeo kirije u plati (40 procenata), dok London prednjači sa 75 procenata. Ostali veliki gradovi imaju slične odnose: Dablin (62 procenata), Atina (57 procenata), Amsterdam (49 procenata), Stokholm (46 procenata), Edinburg (44 procenata), Kopenhagen (43 procenata) i Oslo (42 procenata).
Na globalnoj listi, gradovi gde plata ne pokriva kiriju uključuju Bogotu (120 procenata), Meksiko Siti (118 procenata) i Sao Paulo (102 procenata). U nekim gradovima, iako se kirija može platiti, ostaje vrlo malo novca od plate, kao što je slučaj u Rio de Žaneiru (100 procenata), Manili (94 procenata), Buenos Airesu (88 procenata) i Mumbaju (84 procenata).
Najveći iznosi koji ostaju nakon plaćene kirije zabeleženi su u Ženevi (5.174 evra) i Cirihu (4.638 evra). Suprotno tome, u Lisabonu prosečna plata nije dovoljna da pokrije trošak kirije, a zakup stana premašuje zaradu za 202 evra. U Istanbulu, zakupac mora da izdvoji dodatnih 13 evra izvan prosečne plate da bi platio stanarinu.
Visoki troškovi stanovanja u velikim gradovima postaju sve veći problem, a analize ukazuju na potrebu za boljim razumevanjem odnosa između plata i troškova zakupa kako bi se razvile strategije za poboljšanje pristupačnosti stanovanja u Evropi.
