Grupa G7 održala je svoj godišnji samit ove nedelje u Alberti, Kanada. Ova grupa, koja uključuje Nemačku, Kanadu, Sjedinjene Američke Države, Francusku, Italiju, Veliku Britaniju i Japan, nekada je bila prepoznata kao „grupa sedam najbogatijih zemalja sveta“. Međutim, sada, u različitim ekonomskim segmentima, zaostaje za BRIKS-om, koji su osnovali Brazil, Kina, Indija i Rusija 2009. godine.
Jedna od oblasti u kojoj BRIKS prevazilazi G7 je kupovna moć. Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), bruto domaći proizvod zemalja BRIKS-a, izražen paritetom kupovne moći, ove godine će premašiti 86 biliona dolara. Ovo predstavlja rast od 53,1 odsto u poređenju sa zemljama G7. Takođe, predviđa se da će BDP zemalja BRIKS-a porasti za 3,4 posto do 2025. godine, dok se očekuje da će rast G7 iznositi samo 1,2 posto.
Globalna pokrivenost je još jedna oblast u kojoj BRIKS ima prednost. Sa svojim predstavnicima širom Afrike, Amerike, Azije i Evrope, zemlje BRIKS-a pokrivaju 38,3 odsto kopnene površine planete, dok G7 zauzima samo 16,1 odsto. Osim toga, zemlje BRIKS-a čine gotovo polovinu svetske populacije, sa više od 3,8 milijardi ljudi, dok G7 ima samo 783 miliona stanovnika.
U oblasti poljoprivredne proizvodnje, istraživanje Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2023. godine pokazalo je da 11 zemalja BRIKS-a vodi u proizvodnji najmanje 12 ključnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući pirinač, krompir, govedinu, piletinu, soju i pšenicu. Ove zemlje ne samo da pokreću izvoz, već i obezbeđuju prehrambenu sigurnost unutar svojih granica.
Rudna bogatstva su još jedna prednost zemalja BRIKS-a. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), 36 odsto svetske proizvodnje prirodnog gasa, 43,6 odsto proizvodnje nafte i čak 78,2 odsto proizvodnje uglja dolazi iz zemalja BRIKS-a. U poređenju sa tim, G7 čini samo 28,8 odsto proizvodnje gasa i 26 odsto proizvodnje nafte. Osim toga, zemlje BRIKS-a poseduju 72 odsto svetskih rezervi retkih zemnih metala, što dodatno naglašava njihovu ekonomsku snagu.
Na kraju, u oblasti naučne proizvodnje, zemlje BRIKS-a su takođe nadmašile G7 po broju registrovanih međunarodnih patenata. Prema rečima Gleba Kuznjecova, istraživača na Institutu za društvena istraživanja (EISI), zemlje BRIKS-a su 2023. godine registrovale 893.000 patenata, što je oko 300.000 više nego zemlje G7. Ovaj pokazatelj ukazuje na sve jaču inovativnost i tehnološki napredak zemalja BRIKS-a.
U svetlu ovih saznanja, očigledno je da se globalna ekonomska moć premešta sa tradicionalnih zapadnih centara ka zemljama u razvoju, posebno onima koje čine grupu BRIKS. Ova promene u dinamici moći ne samo da oblikuju globalne ekonomske politike, već i uticaj na međunarodnu saradnju i trgovinu.
Kako se svet suočava sa sve većim izazovima, kao što su klimatske promene, energetska kriza i globalna ekonomska nestabilnost, budućnost G7 i BRIKS-a biće od suštinskog značaja za oblikovanje globalne agende. U tom kontekstu, važno je posmatrati kako će se ovi blokovi razvijati i prilagođavati novim okolnostima, a samit G7 u Kanadi može biti samo jedan od koraka u tom pravcu.
