U Nikšiću je otvorena izložba dela Mijajla Đunisijevića pod nazivom „Mesto objavljenja“, koja je posvećena manastiru Ostrog. Ovaj događaj označava početak „Dana Svetog Vasilija Ostroškog“, koji će trajati do 12. maja. Iako je Skupština opštine proglasila ovu svetkovinu slavom Nikšića, Ustavni sud je nedavno poništio tu odluku. Međutim, predsednik Opštine Marko Kovačević je izjavio da to neće uticati na proslavu i da će odbornici lokalnog parlamenta ponovo doneti istu odluku u bliskoj budućnosti. „Ovaj narod i ovaj grad slaviće i ove godine, kao što će slaviti u vekove vekova,“ poručio je Kovačević.
Arhijerejski namesnik nikšićki, protojerej stavrofor Slobodan Jokić, istakao je da nema lepšeg lika i jasnije ikone od one Svetog Vasilija. On je naglasio značaj dana Svetog Vasilija u životu naroda. „Zato ovi dani koje smo posvetili u susret njegovom prazniku jesu naše ogledalo i ikona našeg postojanja,“ rekao je Jokić, zahvaljujući odbornicima koji su podržali odluku o slavlju grada.
Profesorka Marija Jelić podseća da nije potrebna potvrda da bi se voleo Sveti Vasilije, jer je njegovo mesto u srcima verujućih već odavno urezano. „Sveti Vasilije bio, jeste i biće slava Nikšića,“ rekla je Jelić.
Otvarajući izložbu, Miljan Mijušković, savetnik predsednika Opštine, istakao je da ikone ne poseduju samo kanonske vrednosti već i visoke umetničke kvalitete. Mijušković je skrenuo pažnju na ikone koje prikazuju stradanja srpskog naroda tokom 20. i 21. veka, uključujući brutalna ubistva Srba od strane ustaša i događaje na Kosmetu. Prikazane su ikone „Svetog slikara Savu Šumanovića“, koji je streljan samo zato što je bio Srbin, kao i scene iz „Martovskog pogroma“ na Kosmetu 2004. godine.
Izložba takođe uključuje prikaze stradanja na stratištu „Jadovno“, „Deca Kozare“, i „Sveta Jaglika Pivska“. Mijušković je ispričao potresnu priču o Jaglici, koja se živa bacila u vatru kako bi izbegla da bude obeščašćena od strane zlikovaca iz SS divizije „Princ Eugen“.
Ova izložba ne služi samo kao umetnički izraz, već i kao podsećanje na istorijske tragedije koje su zadesile srpski narod tokom vekova. Simbolika Svetog Vasilija Ostroškog kao zaštitnika i pokrovitelja nikšićkog naroda dodatno naglašava značaj ovog praznika.
Dani Svetog Vasilija Ostroškog se obeležavaju kao vreme kada se okupljaju vernici, ali i kao prilika da se kroz umetnost i kulturu izrazi poštovanje prema tradiciji i identitetu. Izložba Đunisijevića predstavlja spoj duhovnosti i umetnosti, gde se kroz ikone prenosi poruka nade i postojanosti, čak i u najtežim vremenima.
U svetlu ovih događaja, lokalna zajednica se okuplja ne samo da proslavi svog zaštitnika, već i da se priseti svojih korena i tragičnih trenutaka iz prošlosti. Kako se proslava nastavlja, očekuje se da će doneti dodatno jedinstvo i snagu među ljudima u Nikšiću. Sveti Vasilije Ostroški ostaje simbol vere, tradicije i otpora, i njegova slava će se slaviti i u budućnosti, bez obzira na izazove koji se mogu pojaviti.
U ovom kontekstu, Dani Svetog Vasilija Ostroškog pružaju priliku za refleksiju, okupljanje i obnovu zajedničkog identiteta, dok se na umetnički način čuva sećanje na prošlost i izražava nada u bolju budućnost.
