Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, obratio se prisutnima u Murini, gde je odavao počast nevino stradalim civilima tokom NATO bombardovanja pre 26 godina. Ove reči izrečene su prilikom polaganja venca na spomen obeležje žrtvama, gde je Mandić istakao da Crna Gora nikada neće zaboraviti šestoricu nevinih stradalnika: Olivere, Juliju, Milku, Manojla, Miroslava i Vukića. On je naglasio da je cilj prisustva na ovom događaju da se oda poštovanje i sačuva sećanje na žrtve.
Mandić je ukazao na važnost nedavne odluke Vlade Crne Gore, koja je donela odluku da obešteti porodice nevinih žrtava, kao i da se spreči dalja šutnja o ovom zločinu. Ova odluka je rezultat inicijative potpredsednika Miluna Zogovića, koji je takođe iz ovog kraja i koji se borio za pravdu. U crkvi Svete Petke, episkop budimljansko-nikšićki Metodije služio je zaupokojenu liturgiju, čime su se obeležili stradali u ovom tragičnom događaju.
Na dan 30. aprila 1999. godine, Murina je postala mesto jednog od najtežih zločina tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Tokom bombardovanja, poginuli su nevini civili, uključujući decu. Među žrtvama su se našli Miroslav Knežević (14), Olivera Maksimović (13), njena sestra Julija Brudar (13), kao i Vukić Vuletić (46), Milka Kočanović (69) i Manojlo Komatina (72). Ovaj događaj se i danas pamti kao simbol stradanja i nepravde koja je učinjena prema civilima.
Država Crna Gora je dugo odbijala da prizna odgovornost za stradanje ovih nevinih civila. Tokom bombardovanja, alarmi nisu bili aktivirani, a jedina isplata odštete koju je jedna porodica primila iznosila je 69.000 evra. Međutim, došlo je do pravnog preokreta i porodica je bila obavezna da vrati sredstva, što je dodatno produbilo osećaj nepravde. Sada, nakon više od dve decenije, Crna Gora se suočava sa svojom prošlošću i odlučila je da obešteti porodice stradalih, nudeći po 100.000 evra za 16 porodica žrtava.
Premijer Milojko Spajić je naglasio da je suština ove odluke poštovanje ljudskih prava i vraćanje poverenja u institucije. On je istakao da je suočavanje sa prošlošću ključno za izgradnju bolje budućnosti. Ove reči su odjeknule kao nada za porodice koje su pretrpele gubitak u ovom tragičnom zločinu.
Tokom bombardovanja, civili su bili izloženi brutalnim napadima i stradali su bez ikakve vojne zaštite. U jednom od napada, stradali su i mnogi koji su pokušavali da pomognu povređenima. Ova situacija je dodatno naglasila besmisao ratnih dejstava i patnje koje su nevini ljudi pretrpeli.
Mnogi svedoci se sećaju tih strašnih trenutaka i traže pravdu, nadajući se da će se njihove priče čuti. Zločin u Murini ostaje duboko urezan u svesti naroda, a sećanje na žrtve ne sme biti zaboravljeno. Ove godine, obeležavanje godišnjice je bilo prilika da se ponovo skrene pažnja na potrebu za pravdom i istinom.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti da su napadi na civile tokom NATO bombardovanja bili deo šireg vojnog sukoba, koji je ostavio duboke ožiljke na društvu. Mnogi su izgubili svoje najmilije, a proces izlečenja je dug i težak. Na ovaj način, obeležavanje godišnjice ne predstavlja samo sećanje na prošlost, već i poziv na buduće delovanje kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija.
Crna Gora, suočena sa svojom prošlošću, sada ima priliku da pokaže kako može da izgradi društvo koje poštuje ljudska prava i vrednosti mira. Obećanje da neće zaboraviti svoje žrtve, kao i nastojanje da se izgrade bolji odnosi unutar društva, predstavljaju osnovu za izgradnju budućnosti bez mržnje i nasilja.
