U Londonu, Parizu i Istanbulu sinoć su održani masovni skupovi podrške antirežimskim protestima u Iranu, koje iranske bezbednosne službe suzbijaju nasilnim i smrtonosnim merama. Ovi protesti su izazvani nezadovoljstvom građana zbog rastućih troškova života i postali su pokret protiv teokratskog sistema koji vlada Iranom od revolucije 1979. godine.
Protesti u Londonu okupili su više hiljada ljudi ispred iranske ambasade, a kasnije su se preselili ispred rezidencije britanskog premijera. Okupljeni su uzvikivali zahteve za promenom režima, izražavajući nadu da mogu srušiti trenutnu vlast. „Želimo revoluciju, promenu režima. Ovog puta imamo nadu i osećamo da možemo da svrgnemo vladu,“ izjavila je 38-godišnja Iranka, Afsi, na skupu ispred rezidencije premijera, prenosi Tajms of Izrael.
U Parizu je više od 2.000 demonstranata mahali zastavama iz perioda pre Islamske revolucije, skandirajući protiv terorističke Islamske Republike. Policija im nije dozvolila da se približe iranskoj ambasadi, ali su protesti i dalje bili snažni. „Zatvorite iransku ambasadu, ambasadu mula i fabriku terorista,“ uzvikivali su neki od okupljenih. Jedan 20-godišnji iranski student, koji živi u Parizu, izjavio je da čeka da čuje šta će reći sin poslednjeg iranskog šaha, Reza Pahlavi.
U Istanbulu, demonstranti su izrazili podršku iranskim kolegama, uprkos kiši koja je padala tokom skupa. Policija je obezbeđivala oblast ispred iranskog konzulata. Mlada Iranka, Nina, koja živi u Turskoj, podelila je svoja osećanja: „Prošlo je 72 sata otkako smo imali bilo kakve vesti iz zemlje, od naših porodica. Bez interneta ili televizije, više ne možemo da dođemo do informacija iz Irana. Režim ubija nasumice – bilo da su porodice na ulici ili u automobilu, bez obzira da li ima dece. Nikoga ne štede.“
Prema podacima aktivista iz Sjedinjenih Američkih Država, broj žrtava nasilja tokom protesta u Iranu porastao je na najmanje 538. Iranske vlasti nazivaju demonstrante pobunjenicima, optužujući ih da su podržani od strane SAD i Izraela. U međuvremenu, iranska vlada nije pružila nikakve informacije o žrtvama nasilja na demonstracijama.
Sa isključenjem internet usluga u Iranu i prekidom telefonskih linija, procena demonstracija iz inostranstva postala je sve teža. Istraživanja pokazuju da je tokom dvonedeljnih protesta pritvoreno oko 10.600 ljudi. Prema izveštaju CBS-a, broj žrtava u sukobima između demonstranata i iranskih snaga bezbednosti i dalje raste.
Između poginulih, 490 su demonstranti, dok su 48 pripadnici snaga bezbednosti. Agencija Aktivisti za ljudska prava upozorava da će broj žrtava verovatno nastaviti da raste. Protesti, koji su započeli kao reakcija na visoke troškove života, sada su postali simbol otpora protiv represivne vlasti u Iranu.
S obzirom na sve veće nasilje i represiju, međunarodna zajednica prati razvoj situacije. Mnogi se nadaju da bi ovi protesti mogli doneti promene u iranskom sistemu, dok su građani, i pored straha od vlasti, odlučni da se bore za svoja prava. Ovi masovni skupovi u Londonu, Parizu i Istanbulu ukazuju na globalnu podršku pokretu za slobodu u Iranu i želju za promenom koja se širi širom sveta.
