U Srbiji je u januaru 2026. godine izdato 1.604 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 5,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ovaj rast ukazuje na kontinuirani razvoj građevinske industrije, koja se pokazuje kao važan sektor srpske ekonomije.
Od ukupnog broja izdatih dozvola, 83,4% se odnosi na izgradnju zgrada, dok 16,6% pripada drugim građevinskim projektima. Analiza dozvola za izgradnju zgrada pokazuje da se 80,5% odnosi na stambene objekte, dok 19,5% otpada na nestambene zgrade. U okviru ostalih građevinskih projekata, najveći deo se odnosi na izgradnju cevovoda, komunikacionih i električnih vodova, koji čine 83,1% svih dozvola.
Prema statistikama, u januaru 2026. godine prijavljena je izgradnja 2.679 stanova, s prosečnom površinom od 67,8 kvadratnih metara. Od ovog broja, devet odsto stanova biće smešteno u zgradama sa jednim stanom, čija prosečna površina iznosi 133,8 m². S druge strane, 89,7% stanova biće izgrađeno u zgradama sa tri i više stanova, pri čemu će njihova prosečna površina biti znatno manja i iznositi 60,3 m².
RZS je takođe naveo da je predviđena vrednost radova novogradnje u januaru 2026. godine iznosila 86,3% od ukupno planirane vrednosti radova. Ovi podaci ukazuju na značajne investicije i planove za dalji razvoj infrastrukture u Srbiji.
Kada se sagledaju različite oblasti, Beogradska oblast prednjači u građevinskoj aktivnosti, s 53% od ukupne predviđene vrednosti novogradnje. Slede Južnobačka oblast sa 8,5%, Sremska oblast sa 7%, Raška oblast sa 4,3% i Zapadnobačka oblast sa 4,2%. Učešće ostalih oblasti kreće se od 0,1% do 3%, što ukazuje na regionalne razlike u razvoju građevinskih projekata.
U sklopu ekonomskih indikatora, izveštaj RZS-a o prometu u industriji takođe donosi zanimljive podatke. Promet u industriji u januaru 2026. godine povećan je za 3,2% u odnosu na januar 2025. godine. Ipak, u poređenju s godišnjim prosekom za prethodnu godinu, zabeležen je pad od 13,9%. Ovi podaci ukazuju na izazove sa kojima se suočava industrijski sektor, kao što su globalne ekonomske oscilacije i lokalne ekonomske prilike.
Analizirajući različite sektore, u rudarstvu je zabeležen značajan rast prometa od 36,9%, dok je prerađivačka industrija porasla za 1%. Ova razlika u rastu može se objasniti različitim faktorima, uključujući potražnju za mineralnim resursima i proizvodnim kapacitetima.
U pogledu tržišta, promet na domaćem tržištu povećan je za 2,7%, dok je na inostranom tržištu rast iznosio 3,8%. Ovi podaci sugerišu na jačanje unutrašnje potražnje, ali i na stabilnu poziciju srpske industrije na međunarodnom tržištu.
Sve u svemu, ovi izveštaji o građevinskim dozvolama i industrijskom prometu ukazuju na pozitivne trendove u srpskoj ekonomiji, ali i na izazove koje je potrebno prevazići kako bi se osigurao kontinuitet rasta i razvoja. U narednim mesecima biće važno pratiti kako će se ovi trendovi razvijati, posebno u svetlu globalnih ekonomskih uslova i unutrašnjih faktora koji utiču na tržište rada i investicije.
