ZAGREB – U poslednje četiri godine, cene u Hrvatskoj porasle su za 46 posto, što je osam posto više od proseka Evropske unije, pokazala je analiza evroposlanice Biljane Borzan. Ovaj rast cena svrstava Hrvatsku među zemlje istočne Evrope, gde su građani primorani da smanje potrošnju hrane, dok zapadna Evropa beleži smanjenje kupovine luksuznih dobara. Najveći skok cena zabeležen je kod hleba, koji je poskupeo za čak 59 posto.
Zbog velikih razlika u cenama unutar Evropske unije, Evropski parlament će u četvrtak raspravljati o rezoluciji koja se bavi cenama hrane. Ovo je prvi dokument koji se bavi fenomenom velikih razlika u cenama, a evropski parlamentarci će od Evropske komisije tražiti konkretna rešenja. Borzan je istakla da je problem u tome što potrošači na tržištu EU nemaju mogućnost izbora distributera, što stvara uslove za monopol i otežava snižavanje cena.
Na konferenciji za medije u Zagrebu, Borzan je ukazala na mogućnost kartelizacije među trgovačkim lancima, što može biti jedan od uzroka rasta cena. Naglasila je da se cene u različitim trgovinama često ne razlikuju, što ukazuje na moguće dogovore o cenama, što je protivzakonito. Takođe je napomenula da su trgovački lanci u Hrvatskoj u suštini uspostavili cenu koja se ne menja, što stvara iluziju konkurencije.
Borzan je predstavila podatke o rekordnom rastu cena u novim državama članicama EU, koji su zasnovani na istraživanjima Eurostata. Kako je rekla, teško je dokazati kartelizaciju, ali je potrebno omogućiti potrošačima izbor kako bi se podstakla konkurencija i snižavanje cena. Između marta 2021. i marta ove godine, cena hrane u Hrvatskoj porasla je za 44,8 posto, što je više od evropskog proseka. Ovaj fenomen ne pogađa samo Hrvatsku, već i druge istočnoevropske članice EU.
Borzan je ukazala na nepoštovanje nacionalnih mera za suzbijanje inflacije kao još jedan uzrok rasta cena. Pomenula je više od 2.000 inspekcijskih nadzora vezanih za proizvode čije su cene ograničene od strane vlade, pri čemu su u četvrtini slučajeva otkrivene nepravilnosti. Ove nepravilnosti uključuju proizvode koji nisu pravilno označeni ili čije cene nisu u skladu sa vladinim odlukama.
Na kraju prošlog mandata, Borzan je istakla da nije bilo sluha Evropske komisije za preduzimanje akcija u ovoj oblasti, uprkos saglasnosti svih političkih opcija o neprihvatljivosti trenutnog stanja. Komisija je tada smatrala da tržište treba samo da reguliše cene, što je dovelo do trenutnog stanja na tržištu.
Ove sedmice, Evropski parlament u Strazburu razmatra rezoluciju koja bi se prvi put bavila fenomenom velikih razlika u cenama i zatražila konkretne akcije od strane Komisije. Borzan je naglasila da je ishod glasanja neizvestan zbog trenutne opredeljenosti Unije za pojednostavljivanje zakonodavstva, jer se smatra da prekomerna birokratija ometa konkurentnost.
Parlament će takođe raspravljati o cenama hrane, koje su jedan od ključnih prioriteta za građane. Borzan je istakla da je rast cena u nekim državama dostigao 60 posto ili više, a troškovi za hranu i bezalkoholna pića čine najveći deo kućnog budžeta. Ona je ukazala na tužnu realnost da se potrošačke navike u istočnom delu EU uglavnom odnose na hranu, dok se u zapadnoj Evropi građani odriču luksuzne robe. „Mi se odričemo neophodnog za goli život“, zaključila je Borzan.
