Danas se obilježava 1. mart, Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine, u znak sećanja na referendum koji je održan krajem februara i početkom marta 1992. godine. Ovaj datum je zvaničan državni praznik u Federaciji BiH, dok se u Republici Srpskoj obeležava kao Dan žalosti. Ove godine, Dan nezavisnosti će biti obeležen nizom događaja i manifestacija u Sarajevu, uključujući zvanične ceremonije i svečani prijem u Vijećnici.
Predsedavajući Predsedništva BiH, Željko Komšić, i član Predsedništva Denis Bećirović, biće domaćini prijema povodom ovog značajnog datuma. Tokom dana, oni će prisustvovati i komemorativnim aktivnostima u Sarajevu. Program počinje u 8.30 časova ceremonijom podizanja zastave Bosne i Hercegovine na brdu Hum, nakon čega je planirano polaganje cveća na različitim spomen-obilježjima, uključujući Mezarje Kovači i mezar nekadašnjeg predsednika RBiH, Alije Izetbegovića. Cveće će takođe biti položeno na Spomen-obilježju „Večna vatra“, spomen-obilježju ubijenoj deci opkoljenog Sarajeva, kao i na spomen-park ‘Vraca’.
Ove godine navršava se 34 godine od referenduma na kojem su građani Bosne i Hercegovine odlučivali o svojoj budućnosti. Referendum je održan 29. februara i 1. marta 1992. godine, a građani su bili upitani da li su za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu. Na referendum je izašlo 63,7 posto birača, od kojih se 99,44 posto izjasnilo za nezavisnost, dok je 6.037 osoba glasalo protiv. Važno je napomenuti da su se građani srpske nacionalnosti većinom odlučili da bojkotuju referendum.
Politički i institucionalni predstavnici Republike Srpske tvrde da ovaj datum predstavlja najavu rata i simbol preglasavanja srpskog naroda u BiH. Vlada Republike Srpske proglasila je 1. mart Danom žalosti povodom tragičnih događaja koji su se desili tog dana 1992. godine, a koji su bili povod za otpočinjanje sukoba u BiH. Zvaničnici RS naglašavaju da je ovaj dan sinonim za referendum održan uz protivljenje srpskog naroda, ali i za ubistvo Nikole Gradovića koje se dogodilo na Baščaršiji tokom svadbe.
Nakon referenduma, tadašnja Evropska zajednica je priznala njegove rezultate, a Bosna i Hercegovina je 22. maja 1992. godine postala članica Ujedinjenih nacija. U naredne četiri godine, zemlja je prošla kroz teške ratne sukobe koji su završeni potpisivanjem mirovnih sporazuma u Dejtonu i Parizu u novembru i decembru 1995. godine.
Obeležavanje Dana nezavisnosti u Federaciji BiH i Dan žalosti u Republici Srpskoj odražava duboke političke i etničke podele koje i dalje postoje u zemlji. Ovakve razlike u percepciji istorijskih događaja ukazuju na složenost političke situacije u Bosni i Hercegovini, gde se osećaji nacionalnog identiteta i istorijskog pamćenja često prepliću s aktuelnim političkim pitanjima.
U Sarajevu, na Dan nezavisnosti, očekuje se veliki broj građana koji će učestvovati u obeležavanju. Različite manifestacije, koncerti i kulturni događaji planirani su kako bi se istaklo značenje ovog dana u borbi za suverenitet i nezavisnost. S druge strane, u Republici Srpskoj, Dan žalosti obeležiće se skromnije, uz komemoracije i sećanje na tragične događaje koji su pratili ovaj datum.
Dok se Bosna i Hercegovina suočava s izazovima koji se tiču njenog političkog jedinstva i društvene kohezije, obeležavanje ovakvih datuma postaje prilika za refleksiju o prošlosti, ali i za osnaživanje zajedničkog identiteta, što je ključno za budućnost zemlje.
