U Evropskoj uniji, prema najnovijim podacima Evrostata, žene su u 2024. godini činile 35,2 odsto svih rukovodećih pozicija, što predstavlja značajan napredak u odnosu na 31,8 odsto koliko je zabeleženo 2014. godine. Ova statistika ukazuje na postepeno povećanje učešća žena u menadžmentu i donosi optimistične vesti o napretku ka rodnoj ravnopravnosti u poslovnom svetu.
Prema izveštaju Evropske kancelarije za statistiku, žene su najviše zastupljene među mladim menadžerima, gde čine 39 odsto svih menadžera u starosnoj grupi od 15 do 39 godina. Međutim, ovaj udeo opada sa starošću, pa je među menadžerima starosti od 40 do 64 godine zabeleženo 34,4 odsto žena, dok je među onima starijim od 65 godina taj procenat smanjen na oko 26,5 odsto. Ovi podaci sugerišu da se mlade žene sve više odlučuju za karijere u menadžmentu, ali da se sa starenjem suočavaju sa izazovima koji mogu uticati na njihovu prisutnost na rukovodećim pozicijama.
Kada se posmatraju različite članice Evropske unije, Švedska se izdvaja sa najvišim udelom žena na rukovodećim pozicijama, koji iznosi 44,4 odsto. Slede je Letonija sa 43,4 odsto i Poljska sa 41,8 odsto. Ove zemlje predstavljaju pozitivan primer napora da se poveća učešće žena u menadžmentu, dok su na suprotnom kraju spektra Kipar sa 25,3 odsto, Hrvatska sa 27,6 odsto i Italija sa 27,9 odsto zabeležile najniži procenat žena na rukovodećim pozicijama.
Povećanje udela žena na rukovodećim pozicijama od 2014. godine zabeleženo je u 24 zemlje EU, što ukazuje na širi trend poboljšanja. Najveći porast zabeležen je u Luksemburgu, gde je procenat žena na rukovodećim mestima porastao za 13,7 odsto, zatim na Malti sa 10,1 odsto i Kipru sa 7,9 odsto. Ovi podaci sugerišu da su određene države preduzele konkretne korake kako bi unapredile položaj žena u poslovanju i stvorile povoljnije okruženje za njihov profesionalni razvoj.
Međutim, nisu sve zemlje imale pozitivan trend. Slovenija je zabeležila pad od 3,8 odsto, dok su Letonija i Litvanija imale smanjenje od 0,7, odnosno 0,2 odsto u zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama. Ovi podaci ukazuju na izazove s kojima se suočavaju određene zemlje u postizanju rodne ravnopravnosti i naglašavaju potrebu za daljim radom na unapređenju položaja žena u menadžmentu.
U svetlu ovih podataka, važno je naglasiti da se rodna ravnopravnost ne može postići preko noći. Potrebni su kontinuirani napori na različitim nivoima, uključujući politike koje podržavaju žene u karijeri, kao i promene u društvenim normama koje često oblikuju percepciju o ulozi žena u poslovnom svetu. Osim toga, neophodno je stvoriti okruženje koje podstiče ravnotežu između poslovnog i privatnog života, što može biti od ključnog značaja za zadržavanje žena na rukovodećim pozicijama.
U zaključku, iako su podaci iz 2024. godine o zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama u Evropskoj uniji ohrabrujući, ostaje mnogo posla kako bi se obezbedila istinska ravnopravnost. Povećanje udela žena u menadžmentu je pozitivna promena, ali je potrebno nastaviti sa inicijativama koje će podržati žene u ostvarivanju njihovih profesionalnih ambicija i stvoriti ravnotežu koja će koristiti celom društvu.
