U Evropskoj uniji je došlo do značajnog poboljšanja u železničkoj infrastrukturi tokom poslednjih trideset godina, kako pokazuje najnovije izveštavanje Evrostata. U 2024. godini, 41 odsto železničkih pruga imalo je dva ili više koloseka, što je uočljivo povećanje u odnosu na 31,8 odsto iz 1990. godine. Ova promena je rezultat nastojanja da se poveća efikasnost i bezbednost železničkog saobraćaja, čime se smanjuju efekti poremećaja i povećava fleksibilnost putovanja.
Višestruki paralelni koloseci su ključni za unapređenje železničkog saobraćaja, jer omogućavaju bolje upravljanje vozovima i smanjuju mogućnost zagušenja na prugama. Kancelarija EU za statistiku naglašava da ovakva infrastruktura doprinosi bržem i sigurnijem transportu, što je posebno važno u vremenima kada se traži sve veća mobilnost građana i roba.
S druge strane, ukupna dužina železničke mreže u Evropskoj uniji je 201.314 kilometara, što predstavlja smanjenje od 8,7 odsto u poređenju sa 1990. godinom, kada je mreža iznosila 220.420 kilometara. Ovaj trend može se delimično objasniti promenama u transportnim potrebama i prelaskom na druge oblike saobraćaja, ali i potrebom za modernizacijom i održavanjem postojećih pruga.
Jedan od značajnih pomaka u železničkom sektoru je i povećanje udela elektrifikovanih železničkih pruga. U 2024. godini, elektrifikovane pruge čine 57,6 odsto ukupne mreže, što je značajan napredak u odnosu na 39,9 odsto iz 1990. godine. Ova promena odražava sve veću svest o ekološkoj održivosti i potrebi za smanjenjem emisije štetnih gasova, kao i potrebu za efikasnijim korišćenjem energije.
U okviru Evropske unije, gustina železničke mreže nije ravnomerna. Veća gustina može se primetiti u područjima sa visokom gustinom naseljenosti i velikim obimom teretnog saobraćaja. Češka Republika prednjači sa najvišom gustinom železničke mreže u EU, sa 123,2 metra železničkih pruga po kvadratnom kilometru. Iza nje se nalaze Belgija sa 118,7 m/km² i Nemačka sa 110 m/km². Ove zemlje koriste svoje železnice za efikasan prevoz putnika i tereta, čime se potkrepljuje važnost železničkog saobraćaja u ekonomiji.
Nasuprot tome, najniže gustine železničkih pruga zabeležene su u Grčkoj (14 m/km²), Finskoj (19,4 m/km²) i Švedskoj (26,8 m/km²). Ove zemlje se suočavaju sa izazovima u pogledu železničke infrastrukture, što može uticati na mobilnost stanovništva i ekonomske aktivnosti. Neophodno je ulaganje u unapređenje železničkih pruga u ovim regijama kako bi se obezbedila bolja povezanost i pristup transportnim mrežama.
U zaključku, podaci Evrostata ukazuju na to da je železnička infrastruktura u Evropskoj uniji u porastu, ali i da postoje značajni izazovi koji se moraju prevazići. Povećanje broja koloseka i elektrifikacija pruga predstavljaju pozitivne korake ka modernizaciji železničkog saobraćaja, dok smanjenje ukupne dužine mreže pokazuje potrebu za strategijama održavanja i investicija. Kako bi se osiguralo da železnice ostanu ključni deo evropskog transportnog sistema, neophodno je nastaviti sa naporima ka unapređenju i razvoju infrastrukture.
