Iako još ide u vrtić, šestogodišnji Tadija Radovanović iz Kikinde postao je ozbiljan planinar, verovatno najmlađi u Vojvodini. U svojim malim stopalima već nosi bogato iskustvo pešačenja i penjanja, čak i na ozbiljnim i zahtevnim usponima. Njegovi podvizi su impresivni, s obzirom na to da je pre dve godine popeo se na Midžor, najviši vrh Stare planine, koji se uzdiže na 2.169 metara. Prošlog leta, Tadija je postigao još veći uspeh osvajajući vrh Peleaga, koji se nalazi na 2.509 metara nadmorske visine, u Nacionalnom parku Retezat u rumunskim Karpatima.
Član je planinarskog društva „Kinđa“, gde su njegovi rezultati naišli na divljenje. U ovom društvu, Tadija se ne smatra samo malim dečakom, već ravnopravnim članom, koji aktivno učestvuje u radu i donosi odluke. „Počeo sam da planinarim pre dve godine sa bakom i dekom. Oni me vode sa sobom. Zanimljivo mi je da slušam njihove priče, pa su me roditelji pustili, jer su baka i deka i mamu vodili s njima. Nije mi bilo teško, malo je dosadno kad se samo šeta, zanimljivije je kad ima penjanja,“ ističe Tadija, koji je čak učestvovao u godišnjoj skupštini planinara „Kinđe“ i ravnopravno glasao.
Tadijin deda i baka, Goran i Zorica Smiljanski, iskusni su planinari i među najboljima u Vojvodini. Zorica je višestruko nagrađivana kao jedna od najaktivnijih planinarki, dok je Goran poznat po svojim izvanrednim usponima. Njihova strast prema planinarenju uticala je na Tadiju, koji je već pokazao veliku disciplinu i volju za osvajanje novih vrhova. „Nekada smo ćerku i sina vodili na naše ture, pa smo i Tadiju ‘zarazili’ pričama. Uvek nas pita kada ćemo sledeći put ići,“ dodaje Goran.
Iako je Tadija još mali, već je imao priliku da spava pod šatorom i uživa u prirodi. „Volim da kroz šumu tražim markacije, a posebno pazim kada idem na stenu, kako ću staviti nogu,“ ističe ovaj mladi planinar. Njegova porodica se nada da će nastaviti tradiciju planinarenja, iako nisu sigurni hoće li Tadija postati ozbiljan planinar kao što su njegovi deda i baka. „Ćerka i sin su odustali, a nas dvoje smo se baš zagrejali kada su deca formirala svoje porodice i otišla od nas,“ kaže Goran.
Iako se Tadijina majka ponekad brine kada ide na planinarenje, ima poverenje u svoje roditelje koji ga vode. „Kada odemo u pohod sa Tadijom, u familiji je najzabrinutija njegova prabaka,“ priznaje Goran. Uskoro, porodica očekuje dva nova člana, jer će i Tadijina sestra i brat dobiti bebe. To postavlja pitanje kako će se njegovo vreme provoditi u budućnosti – da li će više vremena provoditi s mališanima ili s odraslim planinarima.
Tadija uživa u planinarenju i često dolazi na sastanke „Kinđe“. Njegova vaspitačica iz vrtića takođe se učlanila u ovo društvo, a Tadija se rado raspituje o budućim izletima. „Volim da idem sa nama. Na skupštini društva je čak i glasao, podiže ruku kao odrasli,“ zaključuje Goran, ponosan na svog unuka i njegovu posvećenost planinarenju. Tadijina priča je inspiracija za mnoge, pokazujući da ni mladost ni nedostatak iskustva ne bi trebali da budu prepreka za ostvarenje snova i osvajanje planinskih vrhova.
