Kilibarda je bio značajna ličnost u političkom životu Crne Gore i bivše Jugoslavije. Rođen 7. januara 1934. godine u Banjanima kod Nikšića, završio je univerzitetske studije i doktorat nauka u Beogradu. Njegova politička karijera obeležena je brojnim prevratima i promenama stavova, koji su odražavali turbulentno vreme kroz koje je prolazila Crna Gora i ceo region.
Godine 1990, Kilibarda je izražavao uverenje da je srpski narod u Crnoj Gori dugo bio ućutkivan. Tada je istakao da su se Srbi u Crnoj Gori identifikovali kao „čisti srpski narod“ i pozvao na stvaranje nove snažne srpske države ukoliko Jugoslavija nestane. Njegova vizija uključivala je formiranje države koja bi se sastojala od dve ravnopravne federalne jedinice – Crne Gore i Srbije. Ova ideja odražavala je nacionalne aspiracije i težnje srpskog naroda u tom periodu.
Jedan od ključnih aspekata Kilibardine politike bio je njegov poziv na vraćanje Njegoševe kapele na Lovćen. Njegoš, kao jedan od najvažnijih srpskih vladara i pesnika, predstavljao je simbol srpskog identiteta i kulture. Kilibarda je smatrao da bi vraćanje kapelice bilo važan korak ka očuvanju srpskog nasleđa u Crnoj Gori.
Međutim, tokom vremena, Kilibarda je prešao sa politike srpskog ujedinjenja na politiku crnogorske nezavisnosti. Ova promena u stavu bila je rezultat promena u političkoj klimi i društvenim okolnostima. Kilibarda je 2010. godine izjavio da se nije stideo da prizna kako se treba vratiti „sa stranputice na pravi put“, naglašavajući potrebu za unutrašnjim preispitivanjem i prilagođavanjem novim realnostima.
Kilibarda je bio i aktivan učesnik u raznim političkim partijama i organizacijama. Njegovo zalaganje za nacionalne interese Srba u Crnoj Gori često je nailazilo na otpor i kritike, ali je on ostao dosledan svojim uverenjima. Njegovi stavovi, iako kontroverzni, bili su odraz vremena u kojem je živeo i borio se za svoja uverenja.
Kilibarda je takođe bio poznat kao intelektualac i erudit, koji je razumeo složenost političkih i društvenih pitanja. Njegov doprinos javnom diskursu bio je značajan, iako su njegovi stavovi često izazivali podeljena mišljenja među građanima. Njegova sposobnost da analizira i kritikuje političke tokove u zemlji bila je cenjena, ali i osporavana.
U poslednjim godinama svog života, Kilibarda je bio sve više fokusiran na pitanje nacionalnog identiteta i očuvanja srpskog nasleđa u Crnoj Gori. Njegove ideje i vizije i dalje su inspirisale mnoge, dok su drugi bili skeptični prema njegovim pristupima. Njegov život i rad ostavili su dubok trag na političku scenu Crne Gore, a njegovo nasleđe će se verovatno proučavati i u budućnosti.
Na kraju, Kilibarda je sahranjen po sopstvenoj želji u krugu porodice na groblju Čepurci u Podgorici. Njegova smrt označila je kraj jedne ere u crnogorskoj politici, ali i dalje ostaje pitanje kakav će uticaj njegovo nasleđe imati na buduće generacije. U vreme kada se identiteti i pripadnosti često preispituju, Kilibardine reči i dela mogu poslužiti kao podsticaj za diskusiju i razmišljanje o tome kako se definišemo kao narod i koja su naša kolektivna sećanja i aspiracije.
