U Crnoj Gori, nakon gotovo deset godina od otvaranja istrage od strane Specijalnog državnog tužilaštva (SDT), konačno će početi sa radom Anketni odbor koji se bavi aferom vezanom za izgradnju vetroparka Možur kod Bara. Prva sednica ovog odbora biće usmerena na upoznavanje članova, medija i javnosti sa problematikom koja okružuje ovaj slučaj. Predsednik odbora, Dritan Abazović, ističe da je neophodno rasvetliti aferu koja je pratila realizaciju projekta vrednog oko 90 miliona evra.
Ova afera nije samo domaća tema, već je privukla pažnju i Evropskog parlamenta. U vezi sa njom, novinarka sa Malte, Dafne Karuana Galicija, izgubila je život u atentatu dok je istraživala visoku korupciju koja je povezana s ovim projektom. Abazović je već uputio zahtev Vladi Crne Gore za dostavljanje relevantnih informacija o projektu, kao i kompletne dokumentacije iz više državnih institucija.
U okviru evropskih integracija, posebno u kontekstu zatvaranja pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ovaj slučaj postaje test kredibiliteta države. Među pozvanim svedocima na sednicama Anketnog odbora biće i sin ubijene malteške novinarke, što dodatno ukazuje na internacionalne implikacije afera.
U Španiji i na Malti trenutno se sprovode sveobuhvatne istrage, jer je slučaj Možur imao koruptivne i kriminalne elemente. Momo Koprivica, potpredsednik Vlade Crne Gore, naglašava da je reč o visokom korupcionaškom poslu i međunarodnom skandalu koji je ostavio krvave tragove, što povećava obavezu države da razjasni situaciju i preduzme pravne posledice.
Aktivnosti na vetroparku Možur započele su 2007. godine, kada je španska firma počela da ispituje jačinu vetra. Ubrzo su usledili pravni sporovi, a vetroelektrana je puštena u rad 2019. godine, za vreme vlade Duška Markovića. Tokom celog procesa, postojali su brojni problemi i kontroverze koje su izazvale sumnju u zakonitost i transparentnost projekta.
Vetropark Možur predstavlja jedan od ključnih projekata za obnovljive izvore energije u Crnoj Gori, ali je njegova izgradnja bila obeležena brojnim kritikama i optužbama za korupciju. Postavljaju se pitanja o tome kako su donošene odluke, ko je bio uključen u proces i kakve su posledice ovih odluka po državu i njene građane.
Abazović je naglasio da će Anketni odbor pozvati više bivših državnih funkcionera koji su bili umešani u ovu aferu. To će omogućiti da se razjasne mnoge nejasnoće i da se dođe do istine o ovom kontroverznom projektu. On je takođe istakao važnost transparentnosti i odgovornosti, kako bi se povratilo poverenje građana u institucije.
S obzirom na to da je afera Možur izazvala velike reakcije, ne samo u Crnoj Gori već i na međunarodnom nivou, jasno je da će Anketni odbor imati težak zadatak. Pitanja korupcije i zloupotrebe vlasti su veoma ozbiljna, i njihovo rešavanje je ključno za budućnost Crne Gore kao države koja teži evropskim integracijama.
Očekuje se da će istražni postupci i rad Anketnog odbora doneti nove informacije koje će možda dovesti do pravnih posledica za one koji su bili uključeni u ovaj skandal. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su evropske institucije postavile visoke standarde za borbu protiv korupcije, a slučaj Možur će biti test za sposobnost Crne Gore da ispuni te standarde.
Uprkos izazovima, ovakvi postupci mogu doneti nadu da će se na kraju doći do istine i pravde, a da će odgovorni snositi posledice za svoje postupke. Da bi Crna Gora napredovala, potrebno je da se suoči sa svojom prošlošću i da obezbedi transparentnost i odgovornost u svojim institucijama.
