Poslednjih godina u Crnoj Gori sve više optuženih za razna krivična dela, posebno ona iz oblasti organizovanog kriminala, odlučuje se na pružanje višemilionskih jemstava kako bi izašli iz pritvora i branili se sa slobode. Ova praksa je postala posebno evidentna u svetlu nedavnih događaja, poput slučaja Aca Đukanovića, brata bivšeg predsednika i premijera Mila Đukanovića.
Aco Đukanović je uhapšen nakon što je policija izvršila pretres njegove porodične kuće u naselju Rastoci u Nikšiću. Nakon hapšenja, sud mu je odredio pritvor zbog sumnje da postoji opasnost od bekstva, kao i zbog krivičnog dela nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Kako bi izašao iz pritvora, Đukanović je ponudio jemstvo od pet miliona evra, što je sud prihvatio uz određene mere zabrane, uključujući nadzor, zabranu napuštanja mesta boravišta i oduzimanje putne isprave.
Advokati Aca Đukanovića smatraju da su ove mere neprimerene s obzirom na visinu jemstva i prirodu krivičnog dela. Njihovo stajalište je da takve restrikcije ne odgovaraju situaciji, s obzirom na to da je ponuđeno značajno jemstvo. Ovaj slučaj nije jedini u kojem se optuženi odlučuju na ovakve korake, što ukazuje na trend u pravosudnom sistemu Crne Gore.
Jedan od najznačajnijih slučajeva u ovom kontekstu je slučaj Petra Lazovića, bivšeg službenika Agencije za nacionalnu bezbednost. On se tereti za pripadnost narko-kartelu, zloupotrebu položaja, kao i šverc droge i oružja. Lazović je ponudio čak 9,3 miliona evra u nekretninama kao jemstvo za izlazak iz pritvora, što je najveće jemstvo u istoriji crnogorskog pravosuđa. Međutim, Viši sud je odbio njegovu ponudu, što ukazuje na ozbiljnost optužbi protiv njega.
Zakon predviđa da se vrednost jemstva vraća okrivljenom nakon pravosnažne presude, ali u slučaju bekstva, jemstvo se oduzima i uplaćuje u pravosudni budžet. U proteklim godinama zabeleženo je samo jedno bekstvo nakon odobrenog jemstva. Miloš Čujović, okrivljen za hakerske prevare, pušten je iz pritvora 2017. godine uz jemstvo od 230.000 evra, ali je ubrzo nestao i osuđen je u odsustvu na pet godina zatvora.
U drugom slučaju, Miloš Medenica, sin bivše predsednice Vrhovnog suda, ponudio je blizu 800.000 evra u nekretninama kako bi izbegao pritvor. On je optužen za krijumčarenje, davanje i primanje mita, a nakon tri godine u pritvoru, prešao je u kućni pritvor, da bi potom nestao, što je dovelo do raspisivanja poternice za njim.
Među drugim slučajevima, bivši predsednik Privrednog suda Blažo Jovanić ponudio je 768.000 evra u nekretninama kako bi dobio slobodu. On se suočava s optužbama za stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebu službenog položaja, dok je bivši direktor Uprave za nekretnine Dragan Kovačević ponudio oko pola miliona evra za izlazak iz pritvora zbog sumnje da je prisvojio državnu imovinu.
Trenutno, nekadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, koji je takođe u pritvoru, planira da Višem sudu ponudi jemstvo u obliku nekretnina koje su u vlasništvu njegove porodice. Ovaj trend ukazuje na to da se višemilionska jemstva sve više koriste kao sredstvo za izbegavanje pritvora, što postavlja pitanje o efikasnosti pravosudnog sistema i pravde u Crnoj Gori.
Ova situacija iznova otvara diskusiju o etici i pravdi u pravosudnom sistemu, kao i o tome kako se finansijska moć može koristiti za izbegavanje posledica krivičnih dela. Dok se slučajevi kao što je Aco Đukanović nastavljaju, jasna je potreba za reformama koje bi osigurale pravedniji i transparentniji proces.
