U Požarevcu je došlo do urušavanja dela zgrade iz 19. veka, koja je nekada bila dom kultne kafane „Čikoš“. Ovaj objekat, zadužbina trgovca Đorđa Selića iz Kurjača, izgrađen je između 1828. i 1899. godine. Urušavanje se dogodilo zbog dotrajalosti zgrade, a cigle su pale na trotoar. Srećom, u trenutku incidenta nije bilo prolaznika, te nije bilo povređenih. Lokalna samouprava, kao vlasnik objekta, postavila je zaštitnu ogradu oko oštećenog dela, ali još uvek nije poznato kada će biti obezbeđeni sredstva za popravku.
Ovaj događaj podseća na bogatu istoriju objekta, koji je nekada bio centar okupljanja i aktivizma. Naime, u zgradi su se održavale Skupštine društva „Sloga“, koje je osnovano kao humanitarno udruženje. Đorđe Selić, koji je poklonio zgradu društvu, bio je jedan od mnogih dobrotvora u Požarevcu. Društvo „Sloga“ imalo je značajnu ulogu u zajednici, pružajući mesečne penzije, pomoć pri lečenju, finansirajući popravke kuća i školovanje dece.
Društvo „Sloga“ je imalo 359 osnivača i 237 redovnih članova, ali je nažalost ugašeno 1947. godine, kada je ostalo bez dve trećine članova. Njegova misija je bila pružanje podrške onima kojima je bila potrebna, a Selićeva donacija je bila deo šire tradicije solidarnosti i dobrote.
Ispred urušenog objekta i dalje se može videti crno-bela fotografija Đorđa Selića, koja svedoči o njegovoj trajnoj ostavštini. Prostor oko „Čikoša“, koji se proteže na 1.650 kvadrata, nedavno je obnovljen. U 2024. godini, nakon radova na podzemnoj infrastrukturi, postavljene su bašte za ugostiteljske objekte i dečji kutak sa spravama. Takođe, uređene su zelene površine sa klupama za odmor i korpama za otpatke, čime je prostor dodatno osvežen.
Ova situacija ukazuje na potrebu za očuvanjem kulturno-historijskog nasleđa Požarevca, kao i za redovnim održavanjem starih objekata koji čine deo identiteta grada. Urušavanje zgrade iz 19. veka je opomena da se mora obratiti pažnja na stanje ovih zgrada, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Građani Požarevca su uznemireni zbog urušavanja i nadaju se da će lokalna vlast preduzeti brze mere kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti ne ponove. Takođe, postavlja se pitanje kako će se obezbediti sredstva za obnovu oštećenog dela zgrade i drugih dotrajalih delova, koji zahtevaju hitnu intervenciju.
Ova situacija takođe otvara diskusiju o važnosti očuvanja istorijskih objekata u Srbiji, koji ne samo da predstavljaju deo kulturne baštine, već i svedoče o bogatoj istoriji i tradiciji zajednice. Mnogi građani smatraju da je važno investirati u očuvanje ovakvih objekata kako bi buduće generacije mogle da se povežu sa svojom prošlošću i razumeju značaj ovakvih mesta.
U međuvremenu, dok se čeka na planove za obnovu, lokalna samouprava će nastaviti da osigurava sigurnost građana postavljanjem zaštitnih ograda i obezbeđivanjem prostora oko urušenog dela. Očekuje se da će u narednim mesecima biti donete odluke o daljim koracima koji će osigurati očuvanje i obnovu ovog značajnog objekta.
