Međunarodna studija u kojoj je učestvovalo više od 50 istraživača ukazuje na zabrinjavajući trend globalnog zagrevanja, sa posebnim fokusom na temperature okeana koje su u 2025. godini dostigle rekordne visine. Tokom prošle godine, mora su akumulirala više toplote nego ikada pre, otkako se vodi merenje, čime se potvrđuje ozbiljnost klimatskih promena.
Prema rezultatima istraživanja, ukupno povećanje toplote u okeanima iznosilo je 23 triliona džula. Ova količina energije je ekvivalentna potrošnji globalne ekonomije tokom 37 godina, što ukazuje na izuzetno ozbiljne posledice ovog fenomena. Ova studija je sprovedena od strane Instituta za morske nauke Nacionalnog istraživačkog saveta u Rimu i Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju u Bolonji, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Advances in Atmospheric Sciences“.
Izveštaj se oslanja na podatke iz glavnih međunarodnih istraživačkih centara, uključujući Institut za atmosfersku fiziku pri Kineskoj akademiji nauka, Copernicus Marine, i NOAA/NCEI. Ove organizacije su potvrdile da je toplotni sadržaj okeana (OHC) u 2025. godini dostigao najviši nivo ikada zabeležen, što ukazuje na trajno nakupljanje toplote u okeanima.
Važno je napomenuti da zagrevanje okeana nije uniformno; neka područja se zagrevaju brže od drugih. U 2025. godini, oko 16 procenata površine globalnog okeana dostiglo je rekordno visok OHC, dok je 33 procenta zauzelo jedno od tri najtoplija mesta u svojim istorijskim podacima. Najtoplija područja uključuju tropske delove, Južni Atlantski i Severni Tihi okean, kao i Južni okean.
Ovaj rekordni trend u povećanju OHC-a karakteriše jači porast temperature okeana od 1990-ih u poređenju sa ranijim periodima. Tokom poslednjih decenija, povećanje OHC u gornjih 2.000 metara okeana je stabilno, ali se može primetiti i blagi porast brzine zagrevanja. Zanimljivo je da je toplotni sadržaj okeana dostigao rekordno visok nivo u 2025. godini, kao što je to bio slučaj i u prethodnih devet godina.
Zagrevanje okeana ima dalekosežne posledice na globalni ekosistem. Povećanje temperatura može dovesti do promene u obrascima migracije morskih vrsta, što će uticati na ribarstvo i ekonomske aktivnosti vezane za more. Takođe, topliji okeani mogu doprineti jačim i učestalijim uraganima i olujama, što može imati katastrofalne posledice za obalne zajednice.
Osim toga, zagrevanje okeana takođe igra ključnu ulogu u povećanju nivoa mora. Kada se voda zagreva, ona se širi, što dovodi do porasta nivoa mora. Ovo predstavlja ozbiljnu pretnju za obalne gradove i naselja, posebno u svetlu očekivanih klimatskih promena u narednim decenijama.
U svetlu ovih saznanja, naučnici i donosioci odluka pozivaju na hitne mere kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i usporilo dalje zagrevanje okeana. Ove mere uključuju prelazak na obnovljive izvore energije, povećanje energetske efikasnosti i zaštitu prirodnih ekosistema koji mogu pomoći u apsorpciji ugljen-dioksida iz atmosfere.
U zaključku, rezultati ove međunarodne studije naglašavaju urgentnu potrebu za akcijom u borbi protiv klimatskih promena. Rekordne temperature okeana u 2025. godini predstavljaju ozbiljan signal za čovečanstvo da je neophodno delovati brzo i odlučno kako bi se zaštitila planeta i osigurala budućnost za naredne generacije. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti sa ovim izazovima i raditi na očuvanju našeg globalnog ekosistema.
