Atina – Turska mora da okonča 30 godina staru pretnju ratom protiv Grčke, ako želi da Atina pristane da odobri pristup Ankari odbrambenim fondovima Evropske unije, izjavio je danas grčki premijer Kirijakos Micotakis. Ove izjave dolaze usred rastuće tenzije između dve zemlje, koja se posebno pojačava zbog pitanja teritorijalnih voda u Egejskom moru.
Turski parlament je 1995. godine proglasio „casus belli“, odnosno povod za rat, ako Grčka odluči da jednostrano proširi svoje teritorijalne vode preko šest nautičkih milja. Ova odluka stvara dodatne napetosti u regionu, dok se Grčka, kao članica EU, suočava sa potrebama za jačanjem svoje odbrane u svetlu turskih pretnji.
Micotakis je naglasio da bi Turska trebala da uzme u obzir legitimne zabrinutosti Grčke i Kipra ukoliko želi pristup evropskim alatima za finansiranje odbrane. Ovi alati uključuju projekte kao što je novi vodeći fond EU za kupovinu oružja, poznat kao Bezbednosna akcija za Evropu (SAFE). Grčka, koja se već suočava sa izazovima vezanim za migracije i ekonomske probleme, smatra da je neophodno obezbediti dodatne resurse za svoju nacionalnu sigurnost.
U poslednjih nekoliko godina, turske vojne aktivnosti u regionu, uključujući vojne vežbe i pretenzije na prirodne resurse u Egejskom moru, izazvale su zabrinutost u Atini i šire. Grčka je često upozoravala na opasnosti koje dolaze od turskih provokacija, a Micotakis je poručio da je važno da Evropa razume ozbiljnost situacije.
„Ne možemo da ignorišemo pretnje koje dolaze iz Turske. Bezbednost našeg regiona zavisi od stabilnosti i međusobnog poštovanja među susedima“, rekao je Micotakis. On je dodao da je važno da EU prepozna te pretnje i deluje u skladu s tim.
S obzirom na to da se odnosi između Grčke i Turske često opisuju kao „veoma kompleksni“, Micotakis je istakao da je dijalog ključan za rešavanje sporova. Ipak, naglasio je da Grčka neće prihvatiti razgovore pod pretnjom. „Dijalog je moguć samo u okruženju koje je slobodno od pretnji i provokacija“, rekao je.
Turska, s druge strane, insistira na svojim pravima u Egejskom moru i često kritikuje Grčku zbog proširenja svojih teritorijalnih voda. Turski zvaničnici su više puta ponovili da će se protiviti bilo kakvim jednostranim potezima koje Grčka preduzme. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između dve zemlje, koje su već opterećene istorijskim rivalstvom i sukobima.
U svetlu ovih tenzija, Grčka je pojačala svoje vojne kapacitete i traži podršku od svojih evropskih partnera. Micotakis je naglasio da je važno da EU ostane jedinstvena u svom pristupu bezbednosti i da pomogne zemljama članicama koje se suočavaju sa pretnjama.
Ovaj problem nije samo bilateralni izazov, već i pitanje koje se tiče celoj Evropi. Članice EU su sve više svesne potrebe za jačanjem zajedničke odbrane i sigurnosne politike, posebno u svetlu sve većih pretnji iz različitih pravaca.
Kako se situacija razvija, biće interesantno pratiti kako će se odnosi između Grčke i Turske oblikovati u narednim mesecima, posebno u svetlu mogućih promena u evropskoj politici i strategijama odbrane. Micotakis je zaključio da je važno da se stvori konstruktivan dijalog i da se izbegnu eskalacije koje bi mogle dovesti do sukoba. „Naša budućnost zavisi od sposobnosti da radimo zajedno, kao susedi i kao članice iste porodice naroda u Evropi“, poručio je.
