U Crnoj Gori je tokom prvih šest meseci 2025. godine zabeležen značajan broj turističkih dolazaka i noćenja. Prema podacima crnogorske Uprave za statistiku Monstat, ostvareno je 612.500 dolazaka i 1.833.265 noćenja u kolektivnom smeštaju. Ovi podaci ukazuju na rast od 4,2 odsto u broju dolazaka, dok je zabeležen pad od jedan odsto u noćenjima u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
U individualnom smeštaju, situacija je nešto drugačija. Zabeleženo je 328.271 dolazaka, što predstavlja rast od 10,3 odsto u odnosu na 2024. godinu, dok je broj noćenja pao na 2.992.360, što je smanjenje od 7,9 odsto. Ovi podaci sugerišu da, iako je porastao broj turista koji se odlučuju za individualni smeštaj, dužina njihovog boravka je opala.
Gledajući podatke po opštinama, može se primetiti zanimljiv trend. U Budvi, popularnoj turističkoj destinaciji, došlo je do porasta broja dolazaka za 2,3 odsto, ali su noćenja opala za 4,3 odsto. S druge strane, u Podgorici je zabeležen rast i dolazaka (5,3 odsto) i noćenja (6,1 odsto). Nasuprot ovim trendovima, Herceg Novi beleži pad u oba segmenta, sa smanjenjem dolazaka od 5,6 odsto i noćenja od 4,5 odsto.
Ovi podaci ukazuju na to da se turistički sektor u Crnoj Gori suočava sa izazovima, posebno kada je reč o zadržavanju gostiju na duži vremenski period. Iako je broj dolazaka u pojedinim opštinama porastao, opadanje noćenja može značiti da turisti provode manje vremena u zemlji, što može imati posledice po lokalnu ekonomiju.
U strukturi noćenja gostiju iz inostranstva, najviše posetilaca dolazi iz Rusije, sa udelom od 21,3 odsto. Slede turisti iz Srbije sa 17,9 odsto, zatim Bosna i Hercegovina sa 5,5 odsto, Velika Britanija sa 4,7 odsto i Nemačka sa 4,4 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da Crna Gora i dalje ostaje atraktivna destinacija za turiste iz regiona, ali i iz drugih delova Evrope.
Analizirajući ove trendove, jasno je da su potrebne strategije za privlačenje turista koji će ostati duže. Povećanje broja dolazaka, ali istovremeno smanjenje noćenja može ukazivati na to da turisti dolaze na kraće boravke ili da se odlučuju za brze posete. Ovo može biti rezultat različitih faktora, uključujući promene u preferencijama putnika, ekonomsku situaciju ili nedostatak atraktivnih sadržaja koji bi ih zadržali duže.
U svetlu ovih informacija, važno je da lokalne vlasti i turističke agencije razmotre načine za unapređenje turističke ponude. To može uključivati organizaciju raznih manifestacija, poboljšanje infrastrukture, kao i razvoj novih turističkih sadržaja koji bi mogli privući posetioce da ostanu duže. Takođe, promocija lokalne kulture, gastronomije i tradicija može doprineti stvaranju jedinstvenog iskustva za turiste, što bi moglo rezultirati dužim boravkom.
S obzirom na sve ove aspekte, očigledno je da je Crna Gora na dobrom putu da postane još atraktivnija turistička destinacija, ali je ključno da se fokusira na zadržavanje gostiju kako bi se osigurala održivost turističkog sektora. Ove statistike su osnova za dalji razvoj i unapređenje turističkih strategija koje će omogućiti bolji balans između broja dolazaka i dužine boravka, što će u konačnici koristiti lokalnoj ekonomiji i zajednicama.
