Broj noćenja u turističkim smeštajnim objektima širom Evropske unije u 2024. godini premašio je prvi put tri milijarde, objavio je danas Evrostat. Ovaj značajan porast ukazuje na oporavak i rast turističkog sektora, koji je bio ozbiljno pogođen tokom pandemije COVID-19.
Prema podacima Evrostata, većina noćenja, tačnije 62,8 procenata, ostvarena je u hotelima i sličnim objektima. Apartmani za odmor i drugi kratkoročni smeštaji zabeležili su 23,7 procenata, dok su kampovi, parkovi za rekreativna vozila i kamp-prikolice činili preostalih 13,5 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da su hoteli i dalje najpopularniji oblik smeštaja među turistima, dok raste interesovanje za alternativne oblike kao što su apartmani i kampovanje.
Ukupan broj turističkih noćenja u EU porastao je u proseku za 2,7 procenata u odnosu na prethodnu godinu, a neki od zemalja članica beleže izuzetno visoke stope rasta. Kipar se ističe sa impresivnih 14,5 procenata, dok je Malta zabeležila rast od 14,4 procenata. Ovi podaci sugerišu da su ove destinacije privukle značajan broj turista, što može biti rezultat poboljšane infrastrukture, marketinških kampanja ili jednostavno povećanog interesa za ove zemlje.
S druge strane, godišnji pad turističkih noćenja zabeležen je samo u Finskoj, gde je zabeležen pad od 0,7 procenata, i Francuskoj, koja je imala pad od 0,6 procenata. Ovi podaci mogu sugerisati da su ove zemlje možda suočene s izazovima u privlačenju turista, što može biti posledica različitih faktora, uključujući konkurenciju drugih destinacija ili promene u preferencijama putnika.
Interesantno je da većina noćenja potiče od domaćih turista i posetilaca iz drugih zemalja Evropske unije. Od ukupno 3,02 milijarde noćenja, domaći gosti su ostvarili 51,9 procenata (1,57 milijardi), dok su međunarodni turisti ostvarili preostalih 48,1 procenata (1,45 milijardi). Ovaj balans između domaćih i međunarodnih turista ukazuje na to da lokalna tržišta i dalje igraju ključnu ulogu u turističkoj industriji EU.
Podaci takođe pokazuju da većina međunarodnih noćenja dolazi od turista iz drugih zemalja EU, koji čine 61,6 procenata, dok posetioci iz drugih evropskih država čine 21,3 procenata. Gosti iz ostalih delova sveta činili su 16,4 procenata ukupnih međunarodnih noćenja. Ova struktura sugeriše da je EU i dalje popularna destinacija za putnike iz susednih zemalja, što može biti rezultat lakšeg pristupa, kulturnih sličnosti i raznih turističkih ponuda.
Ova statistika predstavlja ohrabrujući znak za turistički sektor u EU, koji se suočava s brojnim izazovima, uključujući klimatske promene, ekonomske krize i promene u ponašanju potrošača. S obzirom na to da se turizam oporavlja, mnoge zemlje će verovatno nastaviti ulagati u svoje turističke infrastrukture i ponude kako bi privukle još više posetilaca u budućnosti.
S obzirom na rastući trend turističkih noćenja, očekuje se da će zemlje članice EU nastaviti da se takmiče u privlačenju stranih turista, nudeći raznovrsne pakete i promocije. Pored toga, zemlje će morati da se pozabave i pitanjima održivosti u turizmu, kako bi osigurale da rast turističkog sektora ne dolazi na račun životne sredine ili lokalnih zajednica.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je turizam i dalje ključni sektor za ekonomiju Evropske unije, sa potencijalom za dalji rast u narednim godinama. Ove statistike su ohrabrujuće, ali takođe predstavljaju izazov za sve aktere u industriji da rade na održivom razvoju i prilagođavanju potrebama savremenih putnika.
