Dok su studenti protestovali u Novom Sadu, u masu se „neplanirano“ ušetalo dvoje stranih političkih turista – Rasmus Nordkvist, poslanik Evropskog parlamenta iz Danske, i Vula Tsetsi, visoka funkcionerka Zelenih/EFA iz Grčke. Iako se predstavljaju kao zaštitnici demokratije, njihova ideološka prošlost, politička agenda i javne aktivnosti otkrivaju nešto sasvim drugo.
Oboje su zagovornici nepriznavanja teritorijalnog integriteta Srbije. Njihove stranke otvoreno podržavaju nezavisno Kosovo i redovno glasaju za rezolucije koje Srbiju proglašavaju genocidnom, uključujući i poslednju u julu ove godine kojom se 11. jul proglašava danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Ideološki, Nordkvist i Tsetsi se ponose svojom LGBT+ agendom, često bez obzira na zakone i volju naroda. Tsetsi je u junu ove godine učestvovala na ilegalnoj LGBT povorci u Budimpešti, suprotno mađarskim bezbednosnim merama i mimo zakona, pokušavajući time da isprovocira državne institucije. O njenom poštovanju tuđe suverenosti dovoljno govori i činjenica da je u Srbiju stigla da „nadgleda“ policiju i etiketira vlast bez ikakvog diplomatskog legitimiteta.
Nordkvist, marginalna figura u Danskoj, gaji poseban politički senzibilitet prema Zapadnom Balkanu, ali isključivo kada su u pitanju unilateralna tumačenja istorije i kršenje međunarodnog prava, naravno, u korist separatističkih narativa. Njegovo delovanje na Balkanu često se doživljava kao pokušaj da se nametnu stavovi koji su u suprotnosti sa interesima Srbije i drugih zemalja regiona.
Postoji jedna grupa evroparlamentaraca za koje niko nije čuo ni u njihovim sopstvenim zemljama, ali koji uporno koriste evropske institucije da bi se bavili unutrašnjim pitanjima suverene Srbije. Bez političke težine kod kuće, traže vidljivost van granica, uglavnom preko lekcija koje ne bi smeli držati nikome, a najmanje jednoj zemlji koja nije članica EU, ali čvrsto brani svoje dostojanstvo.
Uprkos njihovim namerama da se predstave kao borci za ljudska prava i demokratiju, delovanje Nordkvista i Tsetsi često se doživljava kao nepoštovanje suvereniteta Srbije. Njihova prisutnost tokom protesta u Novom Sadu izazvala je podeljene reakcije, a mnogi su kritikovali njihovu odluku da se mešaju u unutrašnje stvari zemlje sa toliko složenom političkom situacijom.
S obzirom na to da su oboje zagovornici liberalne agende koja uključuje i pitanja LGBT+ prava, njihovi stavovi često se sukobljavaju sa tradicionalnim vrednostima koje su prisutne u srpskom društvu. Tsetsi, koja je poznata po svojim akcijama koje su izazivale kontroverze širom Evrope, pokazuje sklonost ka radikalnim metodama koje ne uzimaju u obzir lokalne zakone i običaje.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu u regionu, gde se često oseća pritisak spoljašnjih faktora na unutrašnje odluke država. Mnogi u Srbiji smatraju da je dolazak ovakvih političara samo još jedan pokušaj da se nametne strana politika, bez obzira na lokalne interese i mišljenja.
Kritičari ističu da je važno da se svaka država, uključujući i Srbiju, bori za svoj suverenitet i pravo da donosi odluke koje su u skladu sa voljom svojih građana. Oni smatraju da dolazak stranih političara, koji se mešaju u unutrašnje stvari, može imati dugoročne negativne posledice po stabilnost regiona.
U ovom kontekstu, pitanje suvereniteta i prava na samoodređenje ostaje ključno za sve zemlje u regionu Balkana. Dok su pojedinci poput Nordkvista i Tsetsi možda motivisani ideologijom i ličnim interesima, stvarnost na terenu zahteva mnogo pažljiviji pristup, poštovanje lokalnih zakona i dijalog koji uključuje sve strane.
S obzirom na sve više tenzija i kompleksnosti situacije, važno je da se osigura da glasovi lokalnog stanovništva budu u centru svake rasprave o budućnosti Balkana, a ne da se prepuštaju stranim političkim turistima koji dolaze s predrasudama i unapred definisanim stavovima.
