Albanski ministar odbrane Piro Vengu najavio je održavanje zajedničke vojne vežbe Albanije, Hrvatske i Prištine tokom ove godine. Ova informacija stigla je nakon sastanka načelnika generalštabova oružanih snaga Albanije i Hrvatske, kao i komandanta tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), koji je održan u Skadru. Vengu je na svom Fejsbuk profilu naglasio da je sastanak deo sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između tri strane, a fokus je bio na zajedničkim vežbama i obuci za suočavanje sa bezbednosnim izazovima i hibridnim pretnjama.
Ministar je istakao da će prva trilateralna vežba biti održana 2026. godine, u skladu sa strateškim konceptom NATO-a i evroatlantskim ciljevima. Ovi planovi imaju za cilj jačanje vojne saradnje, povećanje interoperabilnosti i operativne spremnosti među zemljama učesnicama.
Sastanak u Skadru je deo šireg okvira saradnje, jer su ranije ove godine u Zagrebu održani razgovori na nivou direktora za odbrambenu politiku i naoružanje. Ovaj korak dolazi u trenutku kada se region suočava sa različitim bezbednosnim izazovima, a saradnja među zemljama Balkana se sve više smatra ključnom za stabilnost i sigurnost.
Naime, 18. marta 2025. godine, Albanija, Hrvatska i Priština su u Tirani potpisale memorandum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. Ovaj dokument je izazvao oštre reakcije u Srbiji, gde su najviši predstavnici vlasti istakli da predstavlja kršenje subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine, kao i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Oni smatraju da je memorandum direktno usmeren protiv Srbije, čime se dodatno komplikuje već napeta situacija u regionu.
Prema Rezoluciji 1244, KFOR je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji, dok je Priština 2009. godine formirala tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS) iz bivšeg kosovskog zaštitnog korpusa. Ove snage su 2018. godine, bez prisustva srpskih predstavnika, transformisane u vojsku, što je dodatno uzburkalo političke tenzije u regionu.
Albanija i Hrvatska, kao članice NATO-a, vide ovu saradnju kao ključnu za unapređenje svoje odbrambene sposobnosti i jačanje regionalne sigurnosti. Međutim, Srbija, koja nije članica NATO-a, izražava zabrinutost zbog vojnog jačanja svojih suseda i potencijalnih pretnji koje to može doneti po regionalnu stabilnost.
Ova situacija ukazuje na kompleksne odnose u regionu Balkana, gde istorijske tenzije i aktuelne političke dinamike oblikuju vojne i bezbednosne politike. Dok se Albanija, Hrvatska i Priština fokusiraju na svoje vojne kapacitete i saradnju, Srbija će verovatno nastaviti da se protivi ovim koracima, pozivajući se na međunarodne sporazume i rezolucije koje su na snazi.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti dalji razvoj situacije, jer bi svaka nova odluka ili vojna vežba mogla imati dalekosežne posledice po regionalnu stabilnost i odnose među državama sa Balkana. Saradnja u oblasti odbrane i bezbednosti može doprineti smanjenju tenzija, ali samo ako sve strane budu uključene u dijalog i poštuju međunarodne norme. Ove vojne vežbe i memorandumi o saradnji su samo deo šireg okvira bezbednosnih strategija, koje se moraju pažljivo razmatrati kako bi se izbegle potencijalne krize i nesporazumi.
