Letnja sezonska sniženja u Srbiji su započela, ali iza sjajnih reklama koje obećavaju popuste do 70 odsto često se kriju različiti trikovi i manipulacije cenama. Mnogi kupci se suočavaju sa veštačkim podizanjem cena pre nego što sniženja počnu, kao i sa garderobom slabijeg kvaliteta, koja je posebno proizvedena za ovakve rasprodaje.
Iako je sezona rasprodaja zvanično otvorena, stvarna pojeftinjenja su često daleko manja od onih koja se ističu u reklamama. Trgovci koriste razne strategije kako bi privukli kupce, a jedan od najčešćih trikova je isticanje natpisa „sniženje do 70 odsto“. Međutim, reč „do“ je obično napisana manjim slovima, što može zavarati kupce. U praksi, najveći popusti se često odnose na manje atraktivne proizvode ili artikle koji imaju određene nedostatke.
Većina proizvoda se snižava svega 10 do 20 odsto, što ponekad jedva pokriva prethodna poskupljenja. Trgovci se formalno štite, jer je makar jedan proizvod zaista snižen za oglašeni procenat, dok veći deo asortimana služi samo kao mamac za privlačenje kupaca.
Jedan od čestih trikova jeste povećanje cena proizvoda neposredno pre početka sezonskog sniženja. Na primer, proizvod koji je redovno koštao 4.000 dinara može da poskupi na 7.000 dinara nekoliko nedelja pre rasprodaje. Kada sniženje počne, na etiketu se dodaje oznaka popusta od 40 odsto, što rezultira cenom od 4.200 dinara. Na taj način, kupac naizgled ostvaruje popust, ali zapravo plaća više od redovne cene.
Još jedan problem su oznake popusta koje se često nalaze na proizvodima. Pažljivim odlepljivanjem akcijskih nalepnica, kupci mogu otkriti prvobitnu cenu, koja može biti ista ili čak niža od one koja se predstavlja kao veliko sniženje. Takođe, često se dešava da roba iz uvoza stigne sa nižom fabričkom cenom u evrima, dok domaći distributeri lepe višu dinarsku, navodno akcijsku cenu.
Osim ovih trikova, kupci bi trebali biti svesni da mnogi brendovi proizvode odeću slabijeg kvaliteta isključivo za rasprodaje. Ovi komadi se često izrađuju od jeftinijih materijala, sa slabijim šavovima i tanjim tkaninama, ali izgledom podsećaju na popularne modele iz regularne kolekcije. Ova praksa omogućava brendovima da zadrže visoke profitne marže, jer su troškovi proizvodnje takvih komada veoma niski.
Dok se u mnogim evropskim zemljama sezonska sniženja koriste kako bi se ispraznili magacini i napravilo mesto za novu kolekciju, u Srbiji se često dešava da se ista roba skladišti i ponovo vraća u prodaju iz sezone u sezonu. Ovo može dodatno zbuniti kupce koji smatraju da su tokom sniženja kupili proizvode koji su prvobitno bili deo redovne ponude.
U svetlu svih ovih informacija, potrošači bi trebali biti oprezni prilikom kupovine tokom sezonskih sniženja. Preporučuje se da se detaljno istraže cene proizvoda pre sniženja i da se pažljivo proveravaju oznake popusta. Takođe, korisno je obratiti pažnju na kvalitet proizvoda i biti svestan da sniženja ne garantuju uvek pravi popust ili kvalitetan proizvod. Edukacija potrošača i podizanje svesti o ovim trikovima može pomoći u donošenju informisanih odluka prilikom kupovine.
