Mnogo toga se može reći o nedavnoj tribini koja je organizovana u Zagrebu, a koja se bavila odnosima između Crne Gore i Hrvatske. Ovaj događaj, koji je bio pod okriljem Saveza Crnogoraca Hrvatske, okupio je političare, akademike i aktiviste kako bi diskutovali o istorijskim, savremenim i budućim odnosima između dve države. Tomislav Sokol, hrvatski evroparlamentarac iz HDZ-a, poznat po svojim oštrim stavovima prema Srbima, izneo je niz teza koje su izazvale brojne reakcije.
Tokom tribine, Sokol je optužio „velikosrpsku politiku“ da želi da isprovocira sukob između Hrvatske i Crne Gore kako bi se stvorio narativ u kojem bi Hrvatska bila krivac za to što Crna Gora nije uspela da postane članica Evropske unije. Ove optužbe su, prema njegovim rečima, utemeljene na aktuelnoj situaciji u kojoj se nalaze odnosi između dve zemlje.
Sokol je ukazao na to da Demokrate, stranka koju predvodi Aleksa Bečić, igraju negativnu ulogu u ovim odnosima. On je tvrdio da se članovi ove stranke predstavljaju kao „normalna struja“, dok u stvarnosti drže pod kontrolom bezbednosni sektor Crne Gore, što je dovelo do toga da su neki od njih u Hrvatskoj označeni kao „persone non grata“. Prema njegovim rečima, to je dodatno pogoršalo situaciju i ojačalo suverenističke i prosrpske snage unutar Crne Gore.
Jedan od ključnih tema diskusije bio je i uticaj kulture i obrazovanja na odnose između Hrvatske i Crne Gore. Sokol je naglasio da je Hrvatska nedovoljno prisutna u Crnoj Gori, posebno u oblasti kulture, i da je potrebno ojačati te veze kako bi se poboljšali odnosi između dve zemlje. Ovaj aspekt je od velike važnosti, s obzirom na to da kulturna razmena može doprineti boljem razumevanju i saradnji.
Na tribini su takođe otvorena pitanja vezana za NATO savez i događaje iz prošlosti, kao što je pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine. Milorad Popović je govorio o ulozi tadašnjeg šefa države, Mila Đukanovića, koji je 2017. godine okončao proces pristupanja Crne Gore NATO-u. On je ukazao na to da je aktuelna vlast stvorila „crne liste“ onih koje treba uhapsiti, što je dovelo do hapšenja brata Mila Đukanovića.
Tokom diskusije, pitanje dvojnog državljanstva takođe je izazvalo veliku pažnju. Sokol je istakao da bi usvajanje zakona o dvojnom državljanstvu moglo omogućiti da se vlast u Crnoj Gori bira iz Srbije, što bi moglo imati dugoročne posledice po političku stabilnost u zemlji. Ova tema je posebno delikatna s obzirom na istorijske tenzije između Srbije i Crne Gore.
Osim toga, Sokol je pokrenuo pitanje odštete za „stradalnike domovinskog rata“, što je još jedan aspekt koji može dodatno zakomplikovati odnose između dve zemlje. Ova tema je veoma emotivna i često izaziva kontroverze, pa je jasno da će biti potrebno mnogo vremena i truda da se postigne konsenzus oko ovih pitanja.
Tribina u Zagrebu pokazuje koliko su odnosi između Hrvatske i Crne Gore kompleksni i kako različite političke struje mogu uticati na njih. S obzirom na sve prisutnije napetosti i različite interese, budućnost ovih odnosa ostaje neizvesna. Važno je da se nastavi razgovor i dijalog kako bi se izbegle nesporazumi i sukobi koji bi mogli imati dalekosežne posledice za obe države i njihove građane.
