Zagađenje vazduha, buka i izloženost toksičnim hemikalijama su sve češće povezani sa povećanim rizikom od mentalnih problema, kako upozorava Evropska agencija za životnu sredinu (EEA). Ova agencija naglašava potrebu za „hitnom i drastičnom akcijom“ u borbi protiv zagađenja, ističući da bi i skromna smanjenja mogla doneti značajna poboljšanja u mentalnom zdravlju.
Izloženost zagađenju, posebno vazdušnom, zvučnom i hemijskom, postaje ključno pitanje koje doprinosi razvoju mentalnih oboljenja. Mentalno zdravlje se oblikuje interakcijom unutrašnjih faktora kao što su genetika, društvene i ekonomske okolnosti, kao i psihološke i životne navike. Ipak, zagađenje je prepoznato kao moguće okidač za mentalne poremećaje, bilo kroz pogoršanje simptoma ili kao dugoročni uzrok bolesti.
Jedan od ključnih nalaza EEA je da izloženost zagađenom vazduhu u materici, tokom detinjstva i rane adolescencije može dovesti do strukturnih i funkcionalnih promena u mozgu. Istraživanja su pokazala značajnu vezu između dugotrajne izloženosti lošem kvalitetu vazduha i depresije, posebno u vezi sa fine čestice (PM2.5) i azot-dioksidom (NO2). Takođe, periodi visokog zagađenja su povezani sa povećanjem stope depresije, dok su kratkotrajni skokovi u izloženosti zagađenju dodatno povezani sa pogoršanjem simptoma šizofrenije.
Buka, naročito ona iz saobraćaja, takođe ima značajan uticaj na mentalno zdravlje. Hronična izloženost saobraćajnoj buci može aktivirati stresne odgovore tela, povećavajući upale i oksidativni stres, što može negativno uticati na mentalno zdravlje. Istraživanja su pokazala da za svakih 10 decibela porasta nivoa buke postoji merljiv porast rizika od depresije i anksioznosti. Buka aviona se pokazuje kao najjači faktor povezan sa mentalnim poremećajima, pri čemu je jedan istraživanje ukazalo na porast rizika od depresije od 12% za svakih 10 dB porasta.
EEA takođe ukazuje na to da buka aviona izaziva veću iritaciju nego drugi oblici saobraćajne buke, što može dovesti do depresije i anksioznosti. Ljudi koji prijavljuju ekstremnu uznemirenost zbog buke imaju skoro dvostruko veću prevalenciju ovih stanja. Pored toga, osetljivost na buku ima jaču vezu sa simptomima mentalnog zdravlja nego sami nivoi buke.
Izloženost hemikalijama, kao što su olovo i pesticidi, može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje. EEA je analizirala istraživanja koja povezuju izloženost ovim hemikalijama sa mentalnim poremećajima, posebno naglašavajući teške metale i pasivno pušenje. Dokazi su najdosledniji za teške metale, posebno olovo, koje je povezano sa depresijom i šizofrenijom, naročito nakon prenatalne izloženosti. Takođe, istraživanja su dosledno povezala izloženost pesticidima sa depresijom, šizofrenijom i anksioznošću.
Mentalno zdravlje u Evropi se suočava s alarmantnim podacima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedna od šest osoba u Evropi živi sa nekim mentalnim oboljenjem, a jedna od tri pogođene osoba ne prima adekvatnu terapiju. U Evropskoj uniji je 2023. godine izgubljeno više od 11 miliona godina zdravog života usled mentalnih poremećaja. Očekuje se da će se ovi brojevi povećati u narednim godinama, posebno među mladima i ranjivim grupama.
U svetlu ovih nalaza, EEA poziva na hitne mere za smanjenje zagađenja i zaštitu mentalnog zdravlja, naglašavajući da je zdrav vazduh, tišina i smanjenje izloženosti hemikalijama ključno za poboljšanje mentalnog zdravlja stanovništva. S obzirom na sve veći broj dokaza koji povezuju zagađenje i mentalne poremećaje, vreme je za akciju i promenu u pristupu zaštiti zdravlja građana.
