PODGORICA – Trgovinski deficit Crne Gore za mart 2025. godine iznosi 313,9 miliona evra, što predstavlja porast u odnosu na februar kada je deficit iznosio 271,3 miliona evra. Ove podatke objavila je crnogorska Uprava za statistiku (Monstat), koja je istakla da se u martu zabeležen porast izvoza i uvoza.
Prema preliminarnim podacima, crnogorski izvoz u martu je porastao za 24,3 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dostigavši 53,2 miliona evra. Uvoz je takođe zabeležio rast, od 11,6 odsto, i iznosio je 367,2 miliona evra. Ovaj trend ukazuje na značajnu dinamiku u spoljnoj trgovini Crne Gore, koja se suočava sa izazovima u globalnoj ekonomiji.
Vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore u prvom kvartalu 2025. godine porasla je za 6,8 odsto na godišnjem nivou, dostižući ukupno 1,08 milijardi evra. U okviru ovog tromesečnog perioda, Crna Gora je izvezla robu u vrednosti od 150,1 milion evra, dok je uvoz iznosio 934,1 milion evra. Iako je izvoz u poređenju sa istim periodom prethodne godine pao za 0,5 odsto, uvoz je porastao za 8,1 odsto, što dodatno naglašava razliku između izvoza i uvoza.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 16,1 odsto, što je pad u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosila 17,5 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da Crna Gora još uvek u velikoj meri zavisi od uvoza, što može predstavljati izazov za njenu ekonomsku stabilnost i razvoj.
Najveći spoljnotrgovinski partneri Crne Gore u izvozu su bili Srbija, sa izvozom od 37,8 miliona evra, zatim Švajcarska sa 17,5 miliona evra i Slovenija sa 16,6 miliona evra. Ove zemlje predstavljaju ključne tržišne tačke za crnogorske proizvode, dok se uvoz najviše vrši iz Srbije, koja je dostigla vrednost od 149,8 miliona evra, zatim iz Kine sa 125,9 miliona evra i iz Nemačke sa 95,5 miliona evra.
Ovi podaci sugeriraju da se Crna Gora suočava sa izazovima u cilju smanjenja trgovinskog deficita i povećanja konkurentnosti svojih proizvoda na stranim tržištima. Povećanje izvoza i smanjenje zavisnosti od uvoza su ključne tačke koje bi trebalo da budu u fokusu crnogorskih ekonomskih strategija u narednom periodu.
U svetlu ovih informacija, analitičari ističu da bi trebalo raditi na poboljšanju domaće proizvodnje i diversifikaciji izvoznih tržišta kako bi se smanjila ranjivost ekonomije na vanjske faktore. Takođe, preporučuje se razvoj sektora koji bi mogao da doprinese povećanju izvoza, kao što su poljoprivreda, turizam i informacione tehnologije.
Sve u svemu, trenutni trgovinski deficit i podaci o spoljnoj trgovini ukazuju na potrebu za strategijama koje će omogućiti održiv rast i razvoj crnogorske ekonomije. U narednim mesecima, praćenje ovih trendova biće ključno za razumevanje ekonomskih kretanja u zemlji i mogućih mera koje bi vlasti mogle preduzeti u cilju unapređenja ekonomskog stanja.
