Poziv da se na dnevni red zasedanja Skupštine Crne Gore uvrste predlozi izmena zakona o morskom dobru upućen je sa sastanka predsednika svih primorskih opština predsedniku Skupštine Andriji Mandiću. Ova inicijativa ima za cilj da doprinese decentralizaciji i demokratizaciji kroz izmene statusa i delovanja postojećeg Javnog preduzeća „Morsko dobro“. Predsednici opština veruju da je to jedini način da se građanima obalnog dela Crne Gore omogući aktivno uključivanje u odlučivanje o svojoj budućnosti.
Vladimir Jokić, predsednik Kotora, istakao je da bi usvajanje ovih predloga predstavljalo istorijski trenutak za čitavo društvo. On je naglasio da su svi poslanici sa crnogorskog primorja jedinstveni u podršci ovim predlozima i pozvao sve poslanike, bez obzira na političku pripadnost, da podrže inicijativu kako bi građani primorja imali reč u pitanjima koja se tiču njihove budućnosti.
Predloženim zakonskim izmenama planira se transformacija preduzeća „Morsko dobro“ u regulatornu agenciju koja bi postavljala obavezujuće smernice za upravljanje morskim dobrom, ključnim resursom svih primorskih opština u Crnoj Gori. Dušan Raičević, predsednik Bara, podsetio je da je ova inicijativa Skupštini Crne Gore upućena u decembru 2024. godine, što naglašava njen značaj i hitnost.
Željko Komnenović, predsednik Opštine Tivat, naglasio je jedinstveni stav primorskih opština da se ne uključuju u radne grupe niti daju nova rešenja dok se ne završi skupštinska procedura koja se odnosi na predloge date krajem prošle godine. On je istakao da će komunikacija sa Ministarstvom prostornog planiranja i JP za upravljanje morskim dobrom biti svedena na minimum, kako bi se poslala jasna poruka o neophodnosti ozbiljnog pristupa zahtevima lokalnih samouprava.
Nikola Jovanović, predsednik opštine Budva, ocenio je da zajednički problemi građana ujedinjuju lokalne uprave sa primorja. On je izrazio spremnost za saradnju sa Vladom i Skupštinom Crne Gore, ali je kritikovao njihovu neozbiljnost u prihvatanju inicijativa. On je dodao da će zasedanje Skupštine biti test za one koji žele u Evropsku uniju, posebno po pitanju decentralizacije, koja podrazumeva vraćanje resursa primorskim opštinama.
Genci Nimanbegu, predsednik Ulcinja, podsetio je na zabrinutost primorskih opština povodom skupštinske rasprave o Prostornom planu Crne Gore, naglašavajući da je jedinstven stav da se rasprava treba odgoditi radi izrade dodatnih analiza. Ova tema je važna jer se tiče budućnosti razvoja primorja i urbanog planiranja.
Takođe, pored zakonskih izmena, postoji i zabrinutost zbog problema u saobraćaju. Predsednici opština pozvali su nadležne da intenziviraju radove na svim deonicama puta od Debelog Brijega do granice sa Albanijom, kako bi se olakšao pristup i poboljšala povezanost.
Stevan Katić, predsednik Herceg Novog, govorio je o problemima sa graničnim prelazima u opštini, gde su višesatna čekanja postala značajan problem za razvoj turizma. On je predložio inicijative za ubrzanje procedura prelaska državne granice i naglasio potrebu uključivanja lokalnih samouprava u donošenje odluka, posebno kada je reč o izgradnji infrastrukturnih projekata kao što su obilaznica i jadransko-jonski autoput.
Na kraju, zajednička izjava upućena je predsedniku Vlade Crne Gore Milojku Spajiću, u kojoj se zahteva hitno proširenje kapaciteta regionalne deponije Možura. Ove inicijative pokazuju jedinstvo i odlučnost primorskih opština da se bore za svoja prava i resurse, čime žele da obezbede bolju budućnost za sve svoje građane.
