Evropska komisija upozorila je da nova ograničenja strane pomoći koju je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa ugrožavaju globalno zdravlje. Ova upozorenja su se pojavila u trenutku kada se suočavamo sa krizom finansiranja zdravstvenih programa u zemljama sa nižim prihodima. Prema izveštajima briselskog Politica, EU ne može sama da nadoknadi finansijsku prazninu koju ostavljaju nova pravila koja stavljaju dodatne uslove na korišćenje američkih sredstava.
Trampova administracija je proširila „Politiku Meksiko Sitija“, koja je do sada zabranjivala korišćenje američkih sredstava za bilo kakvu promociju abortusa ili „rodne ideologije“. Nova pravila dodatno su pooštrena, tako da nevladine organizacije, vlade i agencije koje dobijaju finansije iz SAD ne mogu da se bave ni pitanjima „ideologije diskriminatorne ravnopravnosti“. Ove mere su izazvale zabrinutost među stručnjacima i aktivistima koji se bave globalnim zdravstvenim pitanjima, koji smatraju da one predstavljaju ozbiljnu pretnju za živote ljudi.
Portparolka Evropske komisije, Anita Hiper, izjavila je da restriktivna pravila povećavaju ranjivost onih koji su već izloženi riziku. Naglasila je da EU ostaje „principijelan i predvidljiv partner“ u globalnim naporima za unapređenje zdravlja, ali je takođe priznala da ne može sama da popuni prazninu koju ostavljaju Sjedinjene Američke Države. Trampova administracija brani ovu novu politiku kao mere za zaštitu života i borbu protiv onoga što nazivaju „radikalnim rodnim ideologijama“.
Nova pravila će stupiti na snagu 26. februara i dodatno optereti evropske vlade u njihovim naporima da finansiraju međunarodne zdravstvene programe. U svetlu ovih promena, mnogi evropski stručnjaci i bivše diplomate pozvali su EU i druge vlade da reaguju kako bi očuvali globalni kredibilitet i zaštitili ljudska prava i zdravstvenu sigurnost najranjivijih.
Zabrinutost zbog novih pravila nije samo lokalna, već ima globalne implikacije. U vreme kada su mnoge zemlje suočene sa zdravstvenim krizama, kao što su pandemije i druge javnozdravstvene pretnje, svaka prepreka koja otežava pristup finansiranju može imati ozbiljne posledice po život i zdravlje miliona ljudi. Organizacije koje se bave zdravstvenim pitanjima smatraju da bi smanjenje sredstava za ključne zdravstvene programe moglo dovesti do povećanja smrtnosti i obolevanja, posebno u zemljama sa slabijim zdravstvenim sistemima.
Pored toga, postoji zabrinutost da bi nova pravila mogla stvoriti dodatne tenzije između SAD i EU, kao i između drugih zemalja koje se oslanjaju na američka sredstva za finansiranje svojih zdravstvenih programa. Ove tenzije bi mogle otežati međunarodnu saradnju u borbi protiv globalnih zdravstvenih izazova, što je posebno važno kako se svet suočava sa sve većim brojem pandemija i epidemija.
Kako bi se odgovorilo na ove izazove, neki evropski lideri pozivaju na jaču saradnju unutar EU i sa drugim međunarodnim partnerima kako bi se obezbedila potrebna finansijska sredstva za podršku zdravstvenim programima. Takođe, naglašava se važnost održavanja ljudskih prava i pristupa zdravstvenim uslugama kao osnovnog načela koje bi trebalo slediti u svim međunarodnim inicijativama.
U ovom kontekstu, važno je da se EU i druge međunarodne organizacije angažuju u aktivnostima koje će osigurati da se ljudska prava i zdravlje svih ljudi, posebno onih najranjivijih, ne stave na kocku zbog političkih odluka koje donose pojedine vlade. U narednim mesecima će biti ključno pratiti kako će se situacija razvijati i koje će korake preduzeti evropski lideri kako bi se suočili sa ovim izazovima.
