Američki zvaničnici pripremili su različite opcije za predsednika Donalda Trampa kako bi povećali ekonomski pritisak na Rusiju, s obzirom na to da ruski predsednik Vladimir Putin ne pokazuje spremnost da okonča rat u Ukrajini. Ova informacija dolazi iz izveštaja Blumberga, koji se poziva na upućene izvore. Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, naglašavaju da Tramp još uvek nije doneo konačnu odluku, jer su diplomatski napori u toku. Detalji o mogućim opcijama nisu otkriveni, a svaka odluka je prepuštena američkom lideru.
Ukrajina i njeni saveznici ponovo su apelovali na Sjedinjene Američke Države da pojačaju pritisak na Moskvu, uključujući uvođenje strožih ograničenja na izvoz energije i prihode od nafte, kako bi primorali Putina na prekid vatre prema Trampovim predlozima. Do sada su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija uvele bez presedana nivo sankcija Moskvi od invazije u februaru 2022. godine, ali nije bilo značajnog pomaka ka obustavi borbi.
Trampovi strateški koraci mogli bi biti otežani iznenadnim povlačenjem njegovog savetnika za nacionalnu bezbednost, Majka Volca, i imenovanjem Marka Rubija na mesto privremenog državnog sekretara. Ova promena može pojednostaviti američku strategiju, s obzirom na to da Rubijo može obavljati više funkcija, dok su prethodni pristupi bili vođeni različitim idejama visokih zvaničnika, uključujući Trampovog izaslanika za Bliski istok, Stiva Vitkofa, koji se smatra sklonijim prema Rusiji.
Republikanski senator Lindzi Grejem, ključni Trampov savetnik, izjavio je da ima podršku 72 kolege za zakonodavni predlog koji bi uveo nove „razorne“ sankcije Rusiji ako Putin ne pristane na pregovore o okončanju rata u Ukrajini. Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, komentarišući Putinovu spremnost za kratkotrajni prekid vatre, naglasila je da Tramp teži trajnom rešenju koje bi zaustavilo krvoproliće u Ukrajini.
Moskva je dosad odbijala da prihvati zahteve SAD za trajnim prekidom vatre, a Putin je zadržao maksimalističke stavove, uključujući kontrolu nad četiri ukrajinska regiona. U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pristao je da SAD dodeli kontrolu nad delom budućih prihoda od resursa kako bi održao Trampovu podršku i podržao pozive na bezuslovno primirje od najmanje 30 dana.
Tramp je naglasio da je spreman da pokrene proces okončanja rata, ali je istakao da je na Kijevu i Moskvi da se dogovore. On teži da preoblikuje ekonomske odnose između SAD i Rusije, a ranije je upozorio na moguće sankcije Moskvi ukoliko Putin ne pokaže ozbiljnu nameru za mirovne pregovore.
U okviru predloga podeljenih sa evropskim saveznicima, SAD su spremne da priznaju rusku kontrolu nad Krimom, poluostrvom koje je Putin anektirao 2014. godine. Ovaj sporazum bi mogao da zamrzne sukob duž postojećih linija fronta, pružajući Rusiji kontrolu nad delovima preostalih četiri ukrajinska regiona. Takođe, težnje Kijeva ka pridruživanju NATO-u bile bi skinute sa dnevnog reda, a sankcije Rusiji bi se na kraju ukinule, uz bezbednosne garancije za Ukrajinu kako bi se osiguralo poštovanje bilo kakvog sporazuma.
Trampova administracija takođe insistira na vraćanju nuklearne elektrane Zaporožje Ukrajini, koja je najveća u Evropi i koju je Rusija zauzela na početku sukoba. Ovaj objekat bi prešao pod kontrolu SAD i snabdevao energijom obe strane, što bi moglo dodatno stabilizovati situaciju.
Dok se situacija u Ukrajini nastavlja, američki zvaničnici rade na različitim strategijama kako bi se postigao mir i okončao sukob, a svet pažljivo prati razvoj događaja.
