Administracija američkog predsednika Donalda Trampa postigla je trgovinski sporazum sa Kinom tokom pregovora u Ženevi, što je saopštila Bela kuća. Ovaj sporazum, koji dolazi nakon meseci napetosti i trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije, predstavlja značajan korak ka deeskalaciji situacije koja preti globalnoj ekonomiji.
U zvaničnom saopštenju se navodi da su razgovori bili „produktivni“ i da će sutra biti održan brifing na kojem će biti objavljeni detalji sporazuma. Američki ministar finansija Skot Besent, koji je predvodio američku delegaciju, rekao je da su postignuti značajni napredci tokom dvodnevnih pregovora u Švajcarskoj. U njegovom timu je bio i trgovinski predstavnik Džejmison Grir, dok je kinesku delegaciju predvodio zamenik premijera He Lifeng.
Tokom pregovora razgovaralo se o načinu na koji bi se mogao smanjiti trgovinski rat koji je izazvao velike posledice na svetsku ekonomiju. Tramp je istakao da se ostvaruje „veliki napredak“ u pregovorima o carinama, što je ključno pitanje u odnosima SAD-a i Kine. Naime, carine na uvoz robe između dve zemlje su povećane na više od 100 procenata, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Prethodnih dana, Tramp je izjavio da mu se carina od 80 procenata na kineski uvoz „čini ispravnom“. Ova izjava sugeriše da bi mogao razmotriti smanjenje carina koje su prvobitno postavljene na 145 procenata. On je takođe naglasio da je Kina bila ta koja je pokrenula razgovore o smanjenju carina, što pokazuje promenu u pristupu Pekinga prema američkim zahtevima.
S druge strane, Kina je saopštila da su SAD zatražile razgovore, ali da se kineska politika suprotstavljanja američkim carinama nije promenila. Ova izjava ukazuje na to da Peking želi da se odnosi sa Vašingtonom zasnivaju na ravnopravnosti i poštovanju. Rojters navodi kako SAD nastoje da smanje svoj trgovinski deficit sa Kinom, dok se Peking protivi, smatrajući to stranim mešanjem.
Trgovinski rat između SAD-a i Kine počeo je 2018. godine, kada je Tramp uveo tarife na kinesku robu u vrednosti od stotina milijardi dolara, optužujući Kinu za nepravedne trgovačke prakse. China je odgovorila uzvraćanjem istih mera, što je dovelo do eskalacije sukoba. Ovaj sporazum u Ženevi može se shvatiti kao pokušaj da se situacija stabilizuje i obezbedi bolja saradnja između dve zemlje.
Mnoge analize ukazuju na to da bi postizanje sporazuma moglo pozitivno uticati na globalnu ekonomiju, koja se suočava sa brojnim izazovima, uključujući posledice pandemije COVID-19. U tom kontekstu, optimizam se može čuti i u izjavama ekonomista koji smatraju da bi normalizacija trgovinskih odnosa između SAD-a i Kine mogla doneti nove mogućnosti za rast i razvoj u različitim sektorima.
Iako su ovi razgovori doneli određeni napredak, izazovi i dalje ostaju. Očekuje se da će budući pregovori biti fokusirani na ključna pitanja poput intelektualne svojine, industrijske politike i državnih subvencija, koja su bila u središtu trgovinskog spora. Osim toga, pitanje ljudskih prava i politike u Hongkongu i Xinjiangu takođe bi moglo uticati na odnose između dve zemlje.
U svakom slučaju, sporazum postignut u Ženevi predstavlja važan korak prema smanjenju tenzija i omogućavanju obema zemljama da se fokusiraju na zajedničke interese i saradnju u budućnosti. Ako se uspe da se izgrade održivi odnosi, to bi moglo imati dugoročne koristi ne samo za SAD i Kinu, već i za ceo svet.
