Beograd – Marko Matić iz Centra za odgovorne medije izjavio je da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, postavio rekord po najvećem padu rejtinga u prvoj godini mandata među američkim predsednicima. On je ukazao na to da je cilj Trampovog sinoćnjeg govora bio da se porukama usmerenim ka manje obrazovanim biračima uspori osipanje podrške republikancima.
U svom govoru, Tramp je oborio rekord za najduži govor pred članovima oba doma američkog Kongresa, govoreći čak 107 minuta. Ovaj podatak je zabeležen od strane američkih medija, koji su istakli da je dužina govora dodatno naglasila Trampovu potrebu da se obrati javnosti u trenutku kada se suočava sa značajnim izazovima u svom mandatu.
Tramp je svoj govor započeo rečima da je njegova administracija napravila „istorijski preokret“, što je odmah privuklo pažnju prisutnih. Međutim, Matić je za Tanjug izjavio da će se odgovor na pitanje da li nas očekuje preokret u pogledu temeljnih vrednosti SAD pokazati u predstojećim decenijama. Ovaj komentar ukazuje na to da se mnogi analitičari, uključujući Matića, ne slažu sa Trampovim optimističnim tonom i porukama.
Govor je bio ispunjen brojnim temama, od ekonomskih dostignuća do bezbednosti, ali se posebno fokusirao na pitanja koja su važna za manje obrazovane birače, koji su često ključna demografska grupa za Trampove republikance. Matić je naglasio da je Trampova strategija usmerena na očuvanje lojalnosti svog biračkog tela, koje se u poslednje vreme smanjilo.
Analitičari smatraju da je Trampov govor deo šire strategije da se povrati poverenje birača, koje je opalo usled niza kontroverzi i skandala koji su pratili njegovu administraciju. Pored toga, postoje i naznake da će se Tramp suočiti sa jačim izazovima iz redova opozicije, što dodatno komplikuje njegovu situaciju.
Tokom govora, Tramp je takođe istakao svoje uspehe u ekonomiji, pozivajući se na smanjenje nezaposlenosti i rast BDP-a. Ipak, mnogi ekonomisti ukazuju na to da su ovi podaci često preuveličani i da ne odražavaju realnost sa kojom se suočavaju obični građani. Matić je naglasio da su ekonomski pokazatelji važni, ali da je potrebno sagledati i društvene aspekte koji utiču na kvalitet života građana.
S obzirom na trenutnu politiku u SAD, Matić je ukazao na to da bi Tramp mogao da se suoči sa dodatnim pritiscima iznutra, posebno od strane konzervativnih krugova koji se protive određenim odlukama njegove administracije. Ova unutrašnja podela može dodatno otežati Trampov put ka ponovnom osiguranju podrške birača.
U zaključku, Trampov govor je bio pokušaj da se konsoliduje podrška među Republikancima i da se umire strahovi od gubitka popularnosti. Ipak, budućnost će pokazati da li će ove strategije biti uspešne ili će dodatno produbiti razlike unutar stranke i među biračima. Matić je istakao da će se pravi efekti Trampovih odluka i govora videti tek u narednim godinama, kada će se suočiti sa rezultatima svog mandata i nasleđem koje ostavlja iza sebe.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će Tramp uspeti da zadrži svoju bazu podrške u svetlu sve većih izazova koji ga očekuju.
