Američki predsednik Donald Tramp zahtevaće povećanje carina na uvoz iz Evropske unije, postavljajući minimalne stope između 15 i 20 odsto. Ova vest objavljena je od strane Fajnenšel tajmsa, koji se poziva na izvore bliske trgovinskim pregovorima. Očekuje se da će Trampovi zahtevi dodatno zakomplikovati odnose između Sjedinjenih Američkih Država i EU, posebno u svetlu aktuelnih pregovora koji su započeli pre nekoliko nedelja.
Prema informacijama koje je prenela i mreža CNBC, Tramp je pojačao svoje zahteve nakon nedelja razgovora o mogućem okvirnom sporazumu. Ovi pregovori su do sada bili fokusirani na postizanje dogovora koji bi mogao da zadovolji obe strane, ali izgleda da su se stvari zakomplikovale. U ovom trenutku, čini se da su pregovori zastali, a EU je imala nadu da će uspeti da postigne sporazum sličan onom koji je postignut sa Velikom Britanijom, koja je uspela da zadrži osnovnu carinu od 10 odsto, uz neka izuzeća u određenim oblastima.
Trampov zahtev za povećanjem carina može imati značajan uticaj na trgovinske tokove između SAD i EU, kao i na ekonomije obeh strana. Ukoliko se carine uvedu, to bi moglo dovesti do rasta cena za potrošače u Sjedinjenim Američkim Državama, a takođe i do mogućih odmazdnih mera od strane Evropske unije. U prošlosti su slične mere izazvale trgovinske ratove koji su negativno uticali na globalnu ekonomiju.
Trgovinski odnosi između SAD i EU su već neko vreme napeti, a uvođenje carina bi moglo dodatno pogoršati situaciju. Analitičari upozoravaju da će ova odluka izazvati reakcije u Evropi, gde se očekuje da će EU pokušati da zaštiti svoje interese i eventualno odgovoriti na Trampove mere. Takođe, postoji i mogućnost da bi ovo moglo uticati na pregovore o drugim važnim pitanjima, uključujući klimatske promene i bezbednost.
S obzirom na to da je datum 1. avgust, kada Tramp planira da uvede nove carine, sve oči su uprte u pregovore između dve strane. Mnogi analitičari smatraju da je sada ključno vreme da se postigne dogovor koji bi mogao da izbegne dalje eskalacije. EU je pokušala da se približi američkim zahtevima, ali sa ovim novim zahtevima Trampa, situacija postaje sve kompleksnija.
U međuvremenu, Trampova administracija naglašava da su carine neophodne kako bi se zaštitili američki radnici i industrija. Oni tvrde da je cilj ovih mera da se izjednače uslovi na tržištu, kako bi se američki proizvodi mogli bolje takmičiti sa uvoznim proizvodima koji često dolaze po nižim cenama. Ova retorika je već dugo prisutna u Trampovoj politikama, a njegovo zalaganje za „Amerika na prvom mestu“ i dalje je u fokusu njegovih ekonomskih strategija.
Kako se situacija razvija, mnogi analitičari se pitaju kakav će biti dugoročni uticaj ovih mera na odnose SAD i EU. Trgovinski odnosi između ove dve strane su ključni za globalnu ekonomiju, a bilo kakvi prekidi ili tenzije mogli bi imati široke posledice. U ovom trenutku, svi su u iščekivanju daljih koraka američke administracije i odgovora Evropske unije.
Ukoliko se ne postigne dogovor, to bi moglo otvoriti vrata za dalja previranja i moguće trgovinske sukobe, što bi dodatno otežalo situaciju na globalnoj ekonomskoj sceni. Očekivanja su da će se i dalje odvijati pregovori, ali s obzirom na Trampovu odlučnost, može se očekivati da će se situacija nastaviti razvijati u pravcu koji niko ne može sa sigurnošću predvideti.
