Zna to i Trajan Vlajković (64), dimničar iz Smedereva, kojem i ime simbolizuje da je „onaj koji je moćan“. Jer, kad se dimnjak zapuši, sva moć je upravo u njegovim rukama. I, tako, duže od dve decenije, širom Srbije, on je jedan od najtraženijih ljudi. Svakog dana, leti i zimi, on ne staje. Na vrelini i snegu, i kad upeče zvezda, i kad stegne minus, njemu je svejedno. Kada ga ljudi pozovu, ide i ne bira ni vreme, ni destinaciju. Zato gotovo da i nema grada, pa i sela u koje njegova noga na krov nije kročila. Pola Srbije je prešao. Da ne pričamo o Smederevu, gde je tradicionalnih šporeta koliko hoćeš, kaže popularni Fiksa, čovek veselog duha i lica.
Trajan ima svoju ljubimicu, mačku Grejsi, koja nije crna, već siva. Ona ga prati dok radi i uveren je da mu čisti lošu energiju. Sa srećom, Trajane! Gde god da ga vidite, ne možete ga omašiti: crna kapa i odelo, četke na štoseru (sajli), merdevine… Crne ruke i obrazi, ali širok beli osmeh. Iako od 2021. godine „krcka“ penziju koju je zaradio tokom četiri decenije rada u smederevskoj Železari, za njega nema predaha.
Jeste, kaže, zaradi se ihaj, ali glava ti je u torbi. Ovo je ekstremno opasan posao. Jednom je priklizao niz krov, propala mu noga kroz biber crep i jedva se zadržao za gredu, kao mačka. Drugi put, spasio ga je oluk. Nijednom, srećom, nije pao s krova, ali jeste sa trešnje i sav se slomio, seća se Trajan. Naši ljudi, kaže, uglavnom ga zovu kad zagusti i zadimi, a dimnjak bi trebalo redovno da se čisti, bar jednom godišnje.
Skoro je radio odžak u Lipama, gde je sova svila ogromno gnezdo i napravila katastrofu. Ima posla, ali nema naslednika. U čitavoj Srbiji je tek malo više od stotinak dimnjičara. Neće ljudi, jer je teško i rizično. A on radi po starinski: četke, sajle, tegovi. To je pravo čišćenje, a ono odozdo može da napravi belaj. Mašinsko čišćenje ošteti dimnjak, objašnjava Vlajković, koji je nadimak Fiksa zaradio na pijaci, dok je svojevremeno prodavao istoimeno sredstvo kojim se čiste plotne na šporetima.
Ljudi ga znaju sa raznih pijaca, vašara, različitih svetkovina. Kad god ga vide, obavezno se fotografišu i popričaju, a poneko ga časti. Jednom je, tako, ručao u nekoj narodnoj kuhinji, a kada je hteo da plati, rekli su mu da ne treba, neki čovek već ostavio novac. Za sreću. Inače, kada je dimnjak zapušen, dim se vraća u kuću i „guši“ dobru energiju, a može biti i opasan po život. Kada ga dimničar očisti, kuća „prodiše“, a ljudi postanu srećni.
Zato Trajan oko vrata nosi privezak sa znakom „jing-jang“. Najvažniji je balans pozitivne i negativne energije. Niko nema kontrolu nad njom, samo možemo da održavamo tu sredinu, objašnjava Trajan. Veruje se, inače, da bi, kada ugledate odžačara, trebalo da se uhvatite za dugme i zamislite želju. Ali, ne za vaše, nego za moje dugme, dugme odžačara, precizira čuveni Fiksa, navodeći da je za njegovo radno odelo uvek prikačen „magični krug sreće“: veliko, crveno dugme.
U torbi nosi i svojeručno izrađene amajlije, odnosno minijature odžačarske četke koje deli uz ikonice. Opet za sreću. Trajan Vlajković nije samo dimničar, on je simbol tradicije i sreće. U svetu gde se sve brzo menja, on ostaje veran svom pozivu, donoseći toplinu i sigurnost u domove ljudi širom Srbije. Na kraju, u njegovom radu leži ne samo fizičko čišćenje dimnjaka, već i čišćenje duše, vraćanje sreće i harmonije u živote ljudi koje susreće svakodnevno.
