Toplotni talas koji trenutno pogađa Evropu donosi ozbiljne posledice, posebno u Italiji, gde je više od 10 regija zabranilo rad na otvorenom. Temperatura u Španiji i Portugalu prelazi 45 stepeni Celzijusa, dok Velika Britanija beleži neuobičajene temperature iznad 35 stepeni u junu i julu. Naša regija takođe nije pošteđena ovih ekstremnih vremenskih uslova.
Profesor Aleksandar Valjarević, klimatolog sa Geografskog fakulteta u Beogradu, naglašava da jedan ekstrem vremenskih uslova povlači drugi. Kada temperature pređu 40 stepeni, kao što je slučaj u Španiji i Portugalu, povećava se rizik od požara. „Kod igličastog bilja, temperatura iznad 40 stepeni povećava osušenost lišća za čak 80 odsto, što stvara idealne uslove za širenje požara“, objašnjava Valjarević. Takođe, vetrovi koji menjaju pravac dodatno otežavaju kontrolu požara.
Klimatske promene igraju važnu ulogu u ovim ekstremnim uslovima, ali profesor ističe da ne možemo zanemariti astronomske faktore ili unutrašnje procese planete. Prema njegovim rečima, zagrevanje će se nastaviti, a mi se moramo adaptirati na nove klimatske realnosti. „Nije pitanje da li će biti preko 40 stepeni, već kako ćemo se nositi sa posledicama“, naglašava on.
Jedno od ključnih pitanja je i dostupnost vode. „Vode ima, ali nije ravnomerno raspoređena. Moramo tražiti nove izvore i ne trošiti sve podzemne vode odjednom“, upozorava profesor, dodajući da nijedna generacija ne sme ostaviti sledećima praznu čašu. U narednim danima možemo očekivati nastavak toplotnih talasa, sa temperaturama koje će ponovo prelaziti 40 stepeni, dok će noći biti tropske, sa temperaturama iznad 20 stepeni.
Profesor Valjarević savetuje kako preživeti ekstremnu vrućinu. Idealno bi bilo održavati temperaturu u stanovima oko 30 stepeni, u automobilima do 25 stepeni. Preporučuje da se piju mlaki napici poput čaja, jer hladna ili slatka voda nisu dobra opcija. Takođe, upozorava na opasnosti toplotnog udara i važnost zaštite od sunca, kao i smanjenje zelenih površina u gradovima.
„Bez urbanih šuma nećemo imati ni prijatne temperature. Razlika u temperaturi između zelenih zona i betonskih delova grada može biti i do osam stepeni. Betonska toplotna ostrva dodatno pojačavaju efekat talasa“, dodaje profesor.
Španija je kao odgovor na toplotne talase uvela zabranu rada na otvorenom između 12 i 16 časova, što Valjarević ocenjuje kao dobar model. „Radnici imaju pravo na pauze i produžen rad noću, što bi trebalo uvesti i kod nas u skladu sa klimatskim ekstremima“, ističe on. Naše zakonodavstvo mora prepoznati klimatske promene kao relevantan faktor u regulativi, jer bez adekvatnih mera, posledice po zdravlje i radnu sposobnost ljudi mogu biti katastrofalne.
Uprkos trenutnim izazovima, Valjarević veruje da je moguće pronaći rešenja i prilagoditi se novim klimatskim uslovima. „Moramo biti spremni i prilagoditi se, kako bismo osigurali zdravlje i blagostanje naše populacije“, zaključuje profesor. Takođe, naglašava potrebu za povećanjem svesti o važnosti očuvanja prirodnih resursa i zelenih površina, što je ključno za ublažavanje efekata klimatskih promena.
