Iznajmljivanje nekretnina postalo je sve popularniji i unosniji posao u poslednjim godinama, a mnogi stanodavci doživljavaju zavist zbog stabilnog mesečnog prihoda od kirije. Iako se čini da je ovaj biznis jednostavan, stanodavci se suočavaju sa brojnim izazovima i problemima.
Jedna od najčešćih briga stanodavaca je pronalaženje pouzdanog podstanara. Prema anketi portala 4zida, najveći izazov nije toliko izdavanje stana, koliko pronalaženje zakupca koji neće ostaviti dugove ili oštetiti imovinu. Stanodavci često navode probleme kao što su izostajanje plaćanja kirije, oštećenje nameštaja, izlazak iz stana pre dogovorenog roka, prekomerna buka, kao i useljenje dodatnih osoba bez saglasnosti.
Dragan Cvijetićanin, predsednik Udruženja stanodavaca Srbije, ističe da se sve češće dešava da podstanari bez najave napuste stanove, ostavljajući iza sebe dugove i oštećene nekretnine. On naglašava da ugovor o zakupu često ne donosi pravičnu zaštitu stanodavcima u takvim situacijama. Proces privatne tužbe može se odužiti, a često je teško pronaći podstanara koji je pobegao, jer oni menjaju mesto boravka, što dodatno otežava naplatu potraživanja.
Profil “odbeglog podstanara” varira, ali se često radi o samcima koji iznajmljuju nameštene stanove i brzo napuštaju nekretnine. U manjim mestima je rizik od takvog ponašanja manji, jer su ljudi više povezani i poznaju se. Kada podstanari napuste stan, problemi se često gomilaju, jer ostavljaju dugove za kiriju i komunalne usluge, što dodatno opterećuje stanodavce.
Cvijetićanin sugeriše da bi stanodavci trebali tražiti depozit u visini tri kirije, što bi im omogućilo da pokriju troškove u slučaju naglog napuštanja stana. Međutim, smatra da to nije uvek izvodljivo, jer mnogi pošteni zakupci ne mogu priuštiti takvu uplatu. Preporučuje da depozit bude vezan za cenu komunalnih troškova, a ne samo za kiriju.
Prema podacima portala 4zida, prosečna mesečna kirija za jednosobne stanove u Beogradu iznosi oko 390 evra, dok su garsonjere oko 310 evra, a dvosobni stanovi 660 evra. U Novom Sadu, najmanji stanovi se izdaju za oko 275 evra, dok je garsonjera u Kragujevcu oko 205 evra. U Nišu, mesečna kirija za garsonjeru iznosi oko 240, a za jednosoban stan oko 270 evra.
Iskustva iz ankete 4zida pokazuju da uspešno izdavanje stanova zahteva dobru pripremu, jasnu komunikaciju i realna očekivanja. Stanodavci koji imaju dokumentovano stanje stana i precizno dogovore uslove pre useljenja, obično imaju manje problema sa zakupcima.
Dragan Cvijetićanin naglašava da ne postoji precizna evidencija o broju “odbeglih podstanara”, jer se mnogi stanodavci stide što su bili naivni. U takvim situacijama tužba često dolazi na poslednjem mestu, jer su stanodavci suočeni sa troškovima popravke nekretnine, a istovremeno ostaju bez kirije. Proces suđenja može potrajati, a nema garancije da će dug biti naplaćen, posebno ako je podstanar nezaposlen ili nema sredstva.
Na kraju, stanodavci se ponekad čak i teše da je podstanar koji pobegne „manje zlo“ od onog koji ne želi da napusti stan, a pritom ne plaća kiriju ni račune. Ova situacija stvara dodatne komplikacije i stresa za sve uključene.
