Tomas Vajs, predsedavajući Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, naglasio je da Crna Gora ne može zatvoriti poglavlje 27 (životna sredina) u pregovorima sa Evropskom unijom bez izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Podgorici. Vajs je upozorio da bi eventualna obustava ovog projekta ozbiljno ugrozila evropski put zemlje. Ovaj stav je podelio i lider Demokratskog narodnog pokreta (DNP) Milan Knežević, koji je na neki način primetio da bi Vajs mogao da opstruiše ceo proces.
Vajs je učestvovao na građanskom forumu koji su organizovali Skupština i Evropski parlament uz podršku Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). Tokom svog obraćanja, podsetio je na alarmantnu situaciju u Crnoj Gori, gde dve trećine stanovništva nema adekvatan tretman otpadnih voda. On je ukazao na to da otpadne vode često završavaju u rekama ili jezerima, što predstavlja ozbiljan ekološki problem.
„Da li želite da ispuštate otpadne vode u Moraču i Skadarsko jezero? Vi ste turistička zemlja, da li želite da turisti saznaju kakva je situacija?“ upitao je Vajs, pozivajući na hitno delovanje. Istakao je da izgradnja postrojenja nije samo investicija, već i poklon od 33 miliona evra, što bi trebalo da bude motivacija za vlasti.
Međutim, Knežević je odgovorio na ove prozivke, nazivajući Vajsa „starim džuboksom DPS-a“ i kritikovao ga kao još jednog „ekologa na evre.“ Njegova izjava o tome da bi voleo da ima Vajsov mozak na odmoru od 15 dana, kako bi mu kosa ponovo porasla, dodatno je pojačala tenzije između njih.
Priča o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda traje skoro dve decenije, počevši u vreme kada Zeta nije bila zasebna opština, već deo Podgorice. Situacija u glavnom gradu je postala još napetija jer je Knežević najavio povlačenje svojih odbornika iz podgoričke skupštine ukoliko se postrojenje gradi na teritoriji Zete. Ovaj potez stavlja dodatni pritisak na lokalne vlasti koje se suočavaju s kritikama i nezadovoljstvom građana.
Meštani Botuna, koji se protive izgradnji postrojenja, smatraju da su prevareni i da im je nametnut projekat bez adekvatne konsultacije. Oni su izrazili zabrinutost da će im se „septička jama“ graditi u dvorištima, što dodatno komplikuje situaciju. Ovaj protest stanovnika ukazuje na širu društvenu problematiku, gde se ekološki projekti često sudaraju sa interesima lokalnih zajednica.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da ekološki problemi u Crnoj Gori zahtevaju hitna rešenja, a izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda je jedan od ključnih koraka ka održivom razvoju. Iako su sredstva obezbeđena, političke tenzije i otpor lokalnog stanovništva mogu otežati realizaciju ovog projekta.
S obzirom na to da je Crna Gora turistička destinacija, očuvanje životne sredine bi trebalo da bude prioritet. U suprotnom, turistički sektor može pretrpeti ozbiljne posledice, što bi dodatno otežalo ekonomski oporavak zemlje. Stoga je neophodno da se svi akteri, uključujući vlasti, građane i međunarodne partnere, uključe u dijalog i pronađu zajedničko rešenje koje će zadovoljiti ekološke standarde, ali i potrebe lokalnog stanovništva.
Kao što se pokazuje, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda nije samo infrastrukturni projekat, već i pitanje društvene pravde, transparentnosti i uključivanja građana u procese donošenja odluka. U suštini, budućnost Crne Gore na evropskom putu zavisi od sposobnosti njenih lidera da prevaziđu političke razlike i usmere se ka zajedničkom cilju – održivom razvoju i očuvanju prirodnih resursa.
