Turbulentne geostrateške okolnosti sve više nagrizaju ekonomije širom sveta, a najnoviji podaci pokazuju da i moćna Nemačka trpi teške posledice u obliku talasa bankrota. Prema podacima Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja iz Halea (IWH), broj firmi koje su u Nemačkoj pale u stečaj dostigao je najviši nivo u poslednje dve decenije. U 2025. godini, čak 17.604 nemačke kompanije zatvorilo je svoja vrata, što nadmašuje crni scenario iz velike finansijske krize 2009. godine.
Najviše su pogođene firme iz sektora transporta, ugostiteljstva i građevinarstva. Ekonomija Nemačke suočava se s pesimizmom, jer prema analizi Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena, 26,1 odsto firmi očekuje pogoršanje poslovanja u 2026. godini, dok samo 14,9 odsto predviđa poboljšanje. Ovaj pesimizam je izraženiji među samozaposlenima i mikropreduzećima, gde više od trećine (35,3 odsto) anketiranih očekuje pogoršanje, a samo 14 odsto veruje da će poslovanje biti bolje.
S obzirom na to da je Srbija značajno oslonjena na saradnju s Nemačkom, situacija u nemačkoj ekonomiji može imati dalekosežne posledice. Više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom zapošljava oko 80.000 radnika u Srbiji. Unatoč globalnim ekonomskim izazovima, trgovinski odnosi između Srbije i Nemačke pokazali su otpornost i stabilan rast. Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu ističe da je Srbija duboko integrisana u evropsko tržište, što znači da se ne treba radovati poremećajima u Evropi jer je to jedino tržište koje imamo.
Obradović naglašava da je Srbija u potpunosti zapadna ekonomija, te da je proces EU integracija doprineo jačanju ekonomije i smanjenju trgovinskog deficita od 2014. godine. Takođe, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je izjavio da pred Srbijom stoji sjajna godina i izrazio uverenje da će ekonomski rezultati biti među najboljima.
U ovom kontekstu, zanimljivo je napomenuti da je Srbija prvi put imala trgovinski suficit s Nemačkom u 2024. godini. Ovo je značajan korak, jer malo zemalja u svetu može da se pohvali suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni s ovom moćnom ekonomijom. U poslednjih osam godina, izvoz Srbije u Nemačku je porastao za 300%, a bilateralna trgovina dostigla je 9,37 milijardi evra.
Iako se globalna trgovina smanjila za 4,5% u 2023. godini, bilateralna trgovina između Nemačke i Srbije je porasla za 11,1%. Ovaj trend rasta se nastavio i u 2024. godini, iako nešto sporije, sa rastom od 7%. Milan Grujić, predsednik Nemačko-srpske privredne komore, ističe da je Srbija postala važan trgovinski partner Nemačke, što je dodatno osnaženo prijateljstvom i saradnjom između dve zemlje.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da bi srpska ekonomija mogla doživeti izazove ukoliko se situacija u nemačkoj ekonomiji nastavi pogoršavati. Mnoge firme u Srbiji zavise od nemačkih investicija i tržišta. Kao takve, važno je da Srbija nastavi sa strategijama koje će jačati njene ekonomske temelje i diversifikovati trgovinske partnere kako bi se smanjila zavisnost od jednog tržišta.
U zaključku, trenutna situacija u nemačkoj ekonomiji predstavlja izazov za Srbiju, ali i priliku za dalji razvoj i jačanje ekonomskih odnosa. Prijateljstva i saradnja sa zemljama Evropske unije, posebno Nemačkom, biće ključni za očuvanje ekonomske stabilnosti i rasta u narednim godinama. Srpska vlada i privrednici moraju biti spremni da reaguju na promene i prilagode se novim okolnostima kako bi osigurali prosperitet.
