Ministarka za brigu o porodici u tehničkoj vladi, Milica Đurđević Stamenkovski, izjavila je da je nedavni skup pod nazivom „Ne damo Srbiju“ bio više od običnog mitinga, ističući da je to bio nadstranački okupljanje koje je spojilo političke stranke u cilju očuvanja nacionalnih interesa i stabilnosti zemlje. Prema njenim rečima, ovaj događaj je bio odgovor na brojne izazove i pokušaje destabilizacije koji se trenutno dešavaju u Srbiji.
Đurđević Stamenkovski je naglasila da je skup bio prilika da se izrazi jedinstvo naroda i da se ukaže na značaj očuvanja srpskih državnih interesa. „Jučerašnji skup nije bio osvetnički i revanšistički, već odgovor na političku krizu i želju građana da se iskoristi pružena geopolitička šansa“, navela je ona, dodajući da je važno da građani Srbije sami odlučuju o svojoj budućnosti.
U svom nastupu na TV Pink, ministarka je podsetila na istorijske lekcije koje su dolazile iz prošlosti, ističući da je u teškim vremenima ključno okupiti se pod jednom zastavom. „Iz dubine duše srpskog naroda čulo se ‘ne damo Srbiju’“, rekla je ona, naglašavajući da su sa skupa izneti zahtevi u ime naroda.
Đurđević Stamenkovski je istakla da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio prisutan na prvom danu trodnevnog okupljanja. „On je bio u narodu, nije se obraćao, nije držao mikrofon, nosio je najdužu trobojku ikada viđenu. Time je poslata simbolička poruka jedinstva između izabranih institucija i naroda“, dodala je ministarka. Postavila je pitanje da li to nije ono što građani žele, naglašavajući da su se i ona i njeni saradnici suočili s pitanjima o nasilju i trenutnoj situaciji u društvu.
Ministarka je istaknula zabrinutost da li Srbija treba da bude taoc nekih novih normalnosti, gde se nasilje smatra društveno prihvatljivim, dok se dijalog potiskuje. „Na kraju krajeva, juče je bio i dijalog sa Srbijom koja je prethodnih meseci izgledala kao da ćuti. Nije ćutala zbog zbunjenosti, već zbog odgovornosti prema svojoj zemlji i građanima“, zaključila je ona.
Okupljanje „Ne damo Srbiju“ je privuklo pažnju javnosti i izazvalo različite reakcije među političkim analitičarima i građanima. Dok jedni smatraju da je skup bio izraz otpora prema trenutnim vladinim politikama, drugi ga vide kao priliku za okupljanje i afirmaciju nacionalnog identiteta. U svakom slučaju, događaj je ukazao na duboke podela u društvu i potrebu za dijalogom o ključnim pitanjima koja se tiču budućnosti Srbije.
Pored političke dimenzije, skup je takođe postavio pitanja o društvenoj koheziji i o tome kako se građani osećaju u trenutnoj situaciji. Mnogi su se pitali kako dalje, s obzirom na to da se sve više čuje nezadovoljstvo i strah od nasilja koje se širi u društvu. Đurđević Stamenkovski je pozvala na jedinstvo i dijalog, naglašavajući da je važno da se svi građani uključe u proces donošenja odluka koje se tiču njihove budućnosti.
Ovaj događaj je takođe podstakao diskusiju o ulozi mladih u politici i njihovoj sposobnosti da utiču na promene. Mnogi mladi ljudi su prisustvovali skupu, izražavajući želju da se čuje njihov glas i da budu aktivni učesnici u oblikovanju budućnosti Srbije.
Kako se situacija dalje razvija, ostaje da se vidi kako će vlasti reagovati na zahteve građana i kakve će posledice imati ovaj skup na političku scenu u zemlji. U svakom slučaju, „Ne damo Srbiju“ je postao simbol otpora i želje za promenama, a sledeći koraci će biti ključni za budućnost Srbije.
