Beograd – Novinarka Katarina Đorđević Volf izjavila je da je mali broj prijavljenih za DNK test očinstva samo „kap u moru“ sumnjičavih muškaraca. U razgovoru sa Tanjugom, naglasila je da se ovom temom treba pristupiti oprezno, jer rezultati mogu potresti porodicu. Istakla je da pravi roditelj nije onaj ko je stvorio dete, već onaj ko ga je odgajio.
Đorđević Volf je, povodom svoje knjige „Čije je vaše dete“, zamolila šefa DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Olivera Stojkovića da podeli zanimljive priče iz svoje karijere. „Najveća vrednost knjige je što su svi slučajevi, osim poslednje priče, istiniti, što potvrđuje tezu da je život maštovitiji reditelj od bilo kog romanopisca“, rekla je ona.
Motiv za pisanje knjige bio je da ljudske drame i sudbine stavi u korice i informiše čitaoce o mogućnostima DNK analize, njenoj pouzdanosti, kao i o preprekama koje mogu nastati ako je osoba od koje se traži utvrđivanje očinstva preminula. Đorđević Volf je dodala da su priče u knjizi pažljivo odabrane, tako da nijedna ne podseća na prethodnu. U većini slučajeva, postavlja se pitanje „čiji si ti mali ili mala“, a ne bave se samo bračnom decom, već i ljudima u različitim životnim situacijama.
Prema njenim rečima, neki muškarci nikada nisu razmišljali o tome da li su očevi još nekom detetu, pored onih koje su dobili u braku. Ona je napomenula da se odluka o DNK testiranju ne donosi lako, jer odgovor „da ili ne“ može izazvati zemljotres u najmanje tri porodice i naterati ljude na preispitivanje emotivnih odnosa sa detetom.
Đorđević Volf je istakla da je teško zamisliti kako se oseća osoba koja sazna da nije otac detetu koje je gajila godinama. „Taj papir menja odnos prema detetu, prema ženi, prema porodici“, rekla je, naglašavajući da se nakon takvog saznanja ništa više ne može vratiti na staro.
U knjizi su predstavljene priče sa zaštićenim identitetima, a jedna od njih govori o ženi koja je bila u vezi sa trojicom muškaraca i nije znala ko je otac njenog deteta. Takođe, Đorđević Volf je podelila priču o poznatom muškarcu koji je ubijen, a čija je partnerka želela da ga upiše kao oca svog deteta, iako je njegova majka odbila da uradi DNK analizu.
Jedan od najzanimljivijih slučajeva bio je oženjeni šef stovarišta koji je vanbračno dobio dete. Kada su rezultati DNK analize stigli, njegovu suprugu je razotkrio papir, što je dovelo do razvoda. Đorđević Volf je istakla da je u takvim situacijama emocionalni odnos prema detetu često nepromenjen, ali se može promeniti odnos prema partnerki.
Napominjući da je Srbija sklopila ugovore sa dve banke reproduktivnog materijala iz inostranstva i da je do sada rođeno oko 300 dece putem ovog sistema, Đorđević Volf je dodala da je domaća banka reproduktivnog materijala osnovana pre pandemije, ali je prazna jer nema zainteresovanih donora.
Katarina Đorđević Volf je izrazila nadu da će se svest muškaraca promeniti u vezi sa roditeljskim obavezama i da će predloženi Alimentacioni fond pomoći u tom smislu. Međutim, istakla je da se razvedeni muškarci često ponašaju u zavisnosti od okolnosti razvoda, što može uticati na njihovu sposobnost da plaćaju alimentaciju.
U zaključku, Đorđević Volf je posavetovala sve koji razmišljaju o DNK analizi da se prethodno konsultuju sa psihologom ili psihoterapeutom, jer saznanje o očinstvu može imati dalekosežne posledice na njihov život. „Nije svako znanje lepše od neznanja“, naglasila je, pozivajući se na važnost emocionalnih veza koje se ne mogu lako poremetiti papirom.
