PEKING – Američka kompanija Tesla je donela značajnu odluku koja može dodatno pogoršati već napete odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Naime, kompanija je zatražila od svojih dobavljača da prestanu sa nabavkama komponenti proizvedenih u Kini za automobile koji su namenjeni tržištu SAD. Ova odluka predstavlja još jedan korak ka smanjenju zavisnosti Tesle od kineskih dobavljača, što je postalo sve važnije u svetlu geopolitičkih tenzija koje se pojačavaju između ovih dveju zemalja.
Prema izveštaju Vol strit džurnala, Tesla planira da u narednih godinu ili dve potpuno eliminiše sve komponente koje dolaze iz Kine iz svojih američkih automobila. Ova odluka nije iznenađujuća, s obzirom na to da je kompanija već ranije ove godine započela proces smanjenja zavisnosti od delova proizvođača koji posluju u Kini. Pandemija korona virusa je dodatno pogoršala situaciju, jer su poremećaji u lancima snabdevanja doveli do otežane isporuke delova iz Kine, što je primoralo mnoge kompanije da preispitaju svoje strategije nabavke.
Ova promena u Teslinoj strategiji dolazi u vreme kada su SAD i Kina u sve većem sukobu oko različitih pitanja, uključujući trgovinu, tehnologiju i ljudska prava. Američka vlada je već preduzela niz mera protiv kineskih kompanija, a slične akcije se očekuju i u budućnosti. U tom kontekstu, Tesla se trudi da se distancira od Kine kako bi zaštitila svoje poslovanje i imidž u SAD.
Osim toga, odluka o prestanku korišćenja kineskih komponenti može imati značajan uticaj na globalnu industriju automobila. Mnoge druge kompanije se suočavaju sa sličnim izazovima, jer su kineski dobavljači dugo vremena bili ključni deo lanca snabdevanja. S obzirom na to da su automobili postali sve više zavisni od visokotehnoloških komponenti, smanjenje dostupnosti ovih delova može dovesti do povećanja troškova proizvodnje i kašnjenja u isporukama.
Analitičari smatraju da bi ova odluka mogla dovesti do povećanja potražnje za alternativnim dobavljačima, kako unutar SAD, tako i u drugim zemljama. Mnoge kompanije već istražuju mogućnosti diversifikacije svojih izvora nabavke, kako bi smanjile rizik od zavisnosti od jednog tržišta. Tesla je jedan od lidera u industriji električnih automobila, a njena odluka može poslužiti kao primer za druge kompanije koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
Osim ekonomskih implikacija, ova situacija takođe naglašava širu sliku napetosti između SAD i Kine. Ove tenzije se ne odnose samo na trgovinu, već i na tehnologiju i geopolitiku. Obe zemlje su se suočavale sa kritikama zbog svojih pristupa pitanjima ljudskih prava, zaštite životne sredine i inovacija. Ova situacija može dodatno otežati saradnju između dveju zemalja, što može imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju.
U zaključku, odluka kompanije Tesla da prestane sa nabavkama komponenti iz Kine za američko tržište jasno ukazuje na to koliko su geopolitičke tenzije između SAD i Kine postale ozbiljne. Ova odluka neće uticati samo na Teslu, već i na širu industriju automobila i globalne lanca snabdevanja. Kako se situacija bude razvijala, biće interesantno pratiti kako će se druge kompanije prilagoditi ovim promenama i kakve će dugoročne posledice imati na američko-kineske odnose.
