Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je danas izrazio oštar stav prema visokom predstavniku u Bosni i Hercegovini, Kristijanu Šmitu, tvrdeći da on nije legalan i da njegove odluke nisu prihvatljive. Prema Dodikovim rečima, stabilizacija BiH će biti otežana sve dok se ne reše sve Šmitove ranije donete odluke, naglašavajući da BiH ne može da podnese obim nezakonitih i neustavnih odluka koje su donesene.
Dodik je ukazao na to da Šmit uživa privilegije i visoke finansijske nadoknade, ističući da prima mesečno 24.000 evra, uz dodatne beneficije koje mogu doseći i do 41.000 evra. „To nijedan funkcioner u EU nema“, rekao je Dodik, dodajući da se čini da Šmit postaje sve nedodirljiviji. „Nećemo ga prestati ganjati dok god ne ode“, rekao je Dodik u Ugljeviku, naglašavajući da je Šmitova motivacija vezana za novac koji dobija.
Dodik je takođe podsetio da visokog predstavnika biraju potpisnice Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, a to su Srbija, Hrvatska, Republika Srpska, Federacija BiH i zajednički nivo BiH, te da je za izbor potrebna saglasnost svih strana. Ovaj stav dodatno naglašava Dodikovu poziciju u vezi sa autoritetom i zakonitošću Šmitovog mandata.
U međuvremenu, Dodik je u Beogradu imao sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, gde je naglašena duboka povezanost između Republike Srpske i Srbije, kao i nastavak bliske saradnje. Tokom sastanka, Dodik i Vučić su razgovarali o različitim važnim temama, uključujući ubrzanje radova na zajedničkim infrastrukturnim projektima.
Dodik je istakao važnost održavanja sećanja na stradanje srpskog naroda tokom hrvatske akcije „Oluja“, te su dogovorili zajedničku organizaciju skupa povodom obeležavanja 30 godina od ovog događaja. „Srdačan susret i razgovor s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu“, napisao je Dodik na društvenim mrežama, što ukazuje na pozitivan ton i bliskost između dva lidera.
Ovaj sastanak i izjava Dodika dolaze u trenutku kada se u BiH ponovo otvaraju rasprave o ulozi i legitimitetu visokog predstavnika, kao i o potrebama za reformama koje bi stabilizovale političku situaciju u zemlji. Mnogi analitičari smatraju da Dodikove izjave reflektuju širu politiku koju vodi Republika Srpska u odnosu na centralne vlasti u Sarajevu, koja često nailazi na otpor iz federacije i međunarodnih zajednica.
Dodikov stav o Šmitu, pored toga što odražava njegovu ličnu politiku, takođe može imati šire implikacije za odnose unutar BiH, kao i za odnose između Republike Srpske i međunarodnih aktera. Kako se situacija bude razvijala, jasno je da će Dodik nastaviti da igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Republike Srpske i njenih odnosa sa drugim entitetima u BiH.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se međunarodna zajednica, uključujući EU i SAD, odnositi prema trenutnim izazovima u BiH i kako će reagovati na sve očiglednije tenzije između različitih političkih aktera unutar zemlje. Na kraju, pitanje ostaje: da li će se pronaći rešenje koje će omogućiti stabilizaciju BiH ili će tenzije i nesuglasice nastaviti da rastu?
