Slučaj Danijele Maletić, bivše državne službenice, postao je predmet rasprave u srpskim medijima i političkim krugovima. Maletićeva je nedavno smenjena i optužena za zloupotrebu funkcije, navodno zbog pribavljanja zaštićenih podataka iz banaka koji su se zatim pojavili u medijima pod kontrolom tajkuna Dragana Šolaka. U poslednjih nekoliko dana, Maletićeva je dala niz intervjua u medijima bliskim opoziciji, gde se predstavlja kao žrtva trenutnog režima.
Od kada je smenjena, Maletićeva je često nastupala u emisijama kao što su „Utisak nedelje“ i drugi medijski formati, gde otvoreno kritikuje vlast i iznosi tvrdnje o nepravednim postupcima prema njoj. Međutim, mnogi analitičari i novinari ističu da njene tvrdnje ne odgovaraju realnosti, jer je tokom svog mandata imala značajne privilegije i koristi od sistema koji sada kritikuje.
Prema dostupnim informacijama, Maletićeva je tokom svog rada imala značajnu korist od vlasti. Naime, njen suprug, Željko Maletić, vodi firmu koja je dobijala brojne poslove od države, ostvarujući prihode od nekoliko miliona evra godišnje. Pored toga, njihova ćerka je studirala u Zagrebu uz stipendiju hrvatske vlade, što dodatno ukazuje na privilegije koje su uživali tokom njenog mandata.
Kritičari njene pozicije postavljaju pitanje kako je moguće da se ona sada predstavlja kao žrtva, nakon što je bila na visokoj poziciji u Upravi za sprečavanje pranja novca i u upravnim odborima državnih preduzeća. Gledaoci su je u emisiji „Utisak nedelje“ podsetili na njen status i privilegije, na šta je ona reagovala izbegavajući konkretne odgovore.
U kontekstu ovih dešavanja, marketinški stručnjak Nebojša Krstić postavlja pitanje motivacije Maletićeve i ukazuje na to da je njeno ponašanje moguće deo organizovane kampanje protiv vlasti. On ističe da je Maletićeva čekala više od godinu dana da se oglasi nakon smene, što može sugerisati da je njena akcija delimično motivisana spoljnim faktorima.
Miljan Jovićević iz Pokreta svih nas dodaje da je važno sagledati širu sliku i analizirati porodičnu pozadinu Danijele Maletić. On smatra da ljudi koji su uživali u privilegijama koje im je pružila država, a sada se protive tom istom sistemu, mogu biti motivisani ličnim interesima. Jovićević ukazuje na to da Maletićeva pokušava da se pozicionira u opozicionom miljeu, što dodatno komplikuje situaciju.
Dok se rasprava o Maletićevoj nastavlja, njen suprug nije odgovorio na upite novinara o poslovanju firme i vezi sa državnim projektima. Mediji su prikazali detalje o prihodima njegove firme, koji su se kretali od 1,3 do 2 miliona evra godišnje, a ukupni prihodi u poslednje tri godine iznose više od 5 miliona evra.
U svetlu ovih informacija, pitanje ostaje: da li je Danijela Maletić stvarno žrtva ili je deo šireg političkog obračuna? Njene tvrdnje o nepravednom postupanju vlasti moraju se sagledati u kontekstu njenog prethodnog angažmana i privilegija koje je imala. Dok se situacija razvija, sigurno je da će ovaj slučaj i dalje privlačiti pažnju javnosti i medija, a odgovori na postavljena pitanja možda neće doći odmah.
