Već sedam dana manastir Đurđevi stupovi, jedna od najznačajnijih pravoslavnih svetinja iz 13. veka i sedište Mitropolije budimljansko-nikšićke, nalazi se pod strogim nadzorom tajne i javne policije Crne Gore. Ovaj manastir je postao epicentar tenzija između crkvenih vlasti i državnih institucija, dok su jake bezbednosne snage raspoređene na sve strane, motreći dešavanja u i oko svetinje. Ovakvo stanje izaziva zabrinutost među vernicima i monaštvom, jer se oseća atmosferski pritisak i zastrašivanje.
Policijske snage su, prema rečima ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića, usmerene ka Đurđevim stupovima, podsećajući na slične scene iz Gornjeg Zaostra, gde je policija intervenisala protiv okupljenih građana. Ova situacija je interpretirana kao brutalna poruka koja pokazuje da je Crkva stavljena pod kontrolu i posmatrana kao neprijateljska institucija, a ne kao mesto molitve i duhovnog sabranja.
Osnovno državno tužilaštvo u Beranama je ponovo uputilo poziv na saslušanje mitropolitu budimljansko-nikšićkom g. Metodiju, dok je paroh Milenko Ralević takođe izložen pritisku, s mogućnošću prinudnog privođenja. Ovi pravosudni koraci u kombinaciji sa policijskom opsadom viđeni su kao deo smišljenog plana za slom duha i moralne snage Crkve, što dodatno povećava zabrinutost među vernicima.
U delu javnosti se tumači da ovakvo ponašanje države ima za cilj disciplinovanje srpskog naroda. Poruka je jasna: ukoliko država može ovako da se ponaša prema mitropolitu Srpske pravoslavne crkve, svaki pojedinac je još ranjiviji. To izaziva zabrinutost među vernicima, koji strahuju da se ovaj teror neće zaustaviti samo na Đurđevim stupovima, već da predstavlja presedan za šire delovanje.
Ministar Šaranović je stavio policijske snage u službu političkog zastrašivanja, umesto da se bave javnom bezbednošću. Ovakvim postupanjem se šalje opasna poruka da Crna Gora ne pravi razliku između duhovne misije Crkve i političke pretnje, što može imati dugoročne posledice po društvo.
U širem kontekstu, događaji u Beranama su nastavak politike koja traje godinama, usmerene protiv Srpske pravoslavne crkve. Ova politika je započela usvajanjem diskriminatornog zakona o slobodi veroispovesti, i uključuje različite pokušaje ugrožavanja imovine Crkve, sve do današnje opsade manastira. Sada, međutim, svedočimo kulminaciji pritiska, dok je svetinja pod policijskim obručem, a mitropolit i sveštenstvo su pod stalnim pozivima i pretnjama.
Situacija u Beranama zaslužuje najoštriju osudu i reakciju javnosti. Ne sme se prećutati otvoreni teror koji se vrši nad Srpskom pravoslavnom crkvom, a posebno je neprihvatljivo da srpski politički činovnici u vlasti u Crnoj Gori ostaju nemi. Javni interes nalaže da se ovaj slučaj istraži, utvrdi odgovornost i hitno obustavi opsada Đurđevih stupova.
Ćutanjem pred činjenicom da je jedan manastir u 21. veku stavljen pod policijski obruč kao da je teroristička baza, prihvatamo da je teror nad Crkvom postao nova normalnost. To ne sme biti budućnost Crne Gore. Ovakva situacija može imati ozbiljne posledice po društvo i njegovu stabilnost, a jedini način da se spreči dalja degradacija je aktivno angažovanje svih društvenih aktera na zaštiti prava i sloboda vernika.
