BEOGRAD – Izdavačka kuća Laguna najavila je da je roman „Prevodilac“ britanske autorke Harijet Kroli bio tema 125. tribine Laguninog književnog kluba, koja se održala 1. avgusta u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC. Na sledećem književnom klubu, koji će se održati 5. septembra, biće reči o romanu „Kuća na Rivijeri“ Nataše Lester.
Na ovom događaju, članica Književnog kluba Mira Ristivojević govorila je o romanu „Prevodilac“, koji se može okarakterisati kao napeti politički i špijunski triler. Radnja romana smeštena je u savremenu Moskvu i prati intrigantnu priču o zaveri u kojoj ruski agenti planiraju da sabotiraju podmorske komunikacione kablove koji povezuju Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju. U središtu priče je prevodilac Klajv Frenklin, koji se hitno upućuje u Moskvu kako bi preveo sastanak britanske premijerke sa ruskim predsednikom.
Na tom putu, Klajv se sreće sa svojom bivšom partnerkom Marinom Volinom, koja radi kao tumač za ruskog predsednika. U trenutku kada Klajv saznaje za opasne planove ruskih vlasti, postaje jasno da se više ne bavi samo prevodom, već je uvučen u igru međunarodne špijunaže i potencijalnog sukoba. Ristivojević ističe da roman prikazuje živopisne ruske likove, dok su britanski junaci prikazani na suptilniji način, što odražava autoricin odnos prema ruskoj kulturi.
Ristivojević je napomenula da je Harijet Kroli zanimljiva ličnost – britanska novinarka, književnica i trgovkinja umetninama, koja je provela skoro 20 godina u Moskvi. Govori tečno ruski, bila je udata za Rusa i ima bogato iskustvo u energetskom sektoru. „Ovo je njena peta knjiga, a kroz roman se oseća njena povezanost sa ruskom umetnošću, kao i kritika ruskog sistema“, dodala je Ristivojević.
Roman takođe istražuje temu modernih ratova, posebno hibridnih i sajber sukoba. Klajv otkriva da se umesto trgovinskih pregovora suočava sa mogućnošću savremenog rata, gde se informacije koriste kao oružje. Ristivojević je naglasila važnost komunikacije i kako se društvo oslanja na tehnologiju, upozoravajući da bi prekid podvodnih kablova mogao izazvati ozbiljne posledice po globalnu stabilnost.
Roman se bavi i temama špijuniranja i korupcije, prikazujući kako mladi hakeri i programeri bivaju iskorišćeni za zle ciljeve. Ristivojević je istakla tragičnu sudbinu Marininog posinka, koji biva ubijen jer je otkrio tajne koje nisu smele biti otkrivene. Ovaj događaj duboko utiče na Marinu, koja odlučuje da napusti Moskvu, ističući opasnosti života u kulturi laži.
Roman takođe ukazuje na ključnu ulogu prevodilaca u međunarodnim odnosima. Ristivojević objašnjava da prevodioci ne samo da prebacuju reči, već mogu uticati na tok razgovora i ishod pregovora. Njihova uloga često ostaje u senci, ali su oni ključni akteri u održavanju diplomatskih odnosa.
„Roman ‘Prevodilac’ ne govori samo o špijunskim spletkama i intrigama, već i o ličnoj priči između Klajva i Marine, koja se odvija u tajnosti. Njihova ljubav je testirana kroz izazove i pritiske sistema u kojem žive“, zaključila je Ristivojević. Ova priča ne samo da osvetljava kompleksne odnose između pojedinaca i sistema, već i ističe cenu koju oni moraju platiti kada su uvučeni u svet intriga.
Ristivojević je na kraju naglasila koliko je važno razumeti koliko smo postali zavisni od komunikacije i interneta. „U današnjem svetu, dovoljno je preseći nekoliko kablova da bi se paralisale države, a roman ‘Prevodilac’ nam šalje snažnu poruku o toj zavisnosti“, dodala je ona. Ovaj roman predstavlja značajan doprinos savremenoj literaturi i poziva čitatelje da razmisle o složenim pitanjima moći, poverenja i ljudskih odnosa.
