Kompania „Gugl“ postigla je sa Teksasom preliminarnu nagodbu i pristala da plati 1,375 milijardi dolara zbog optužbi da je prekršila zakone o zaštiti privatnosti korisnika, saopštio je državni tužilac Teksasa Ken Pakston. Ovaj ishod je označen kao „istorijska pobeda“ u zaštiti prava na privatnost i bezbednost građana Teksasa, a takođe se navodi da je reč o najvećoj nagodbi koju je neka država postigla protiv „Gugla“ u sličnim slučajevima.
Nagodba se odnosi na dve tužbe koje su obuhvatile tri proizvoda kompanije „Gugl“, a tiču se navodnog kršenja zakona o zaštiti potrošača u Teksasu. Tužilac Pakston je istakao da velike tehnološke kompanije, poput „Gugla“, ne mogu biti iznad zakona te da je kompanija godinama pratila kretanja korisnika, njihove privatne pretrage, pa čak i biometrijske podatke kroz svoje proizvode i usluge. „Suprotstavio sam se i pobedio,“ rekao je Pakston, naglašavajući važnost zaštite privatnosti građana.
U prethodnim godinama, Pakston je dvaput izveo „Gugl“ na sud, optužujući ga za praćenje lokacije korisnika čak i kada su oni mislili da su isključili ovu funkciju. Takođe, optužio je kompaniju da je obmanula korisnike u vezi sa privatnošću „inkognito“ režima, što je dodatno podstaklo pravne akcije protiv njih.
Iz „Gugla“ su saopštili da se nagodba odnosi na navode povezane sa „inkognito“ režimom, istorijom lokacije i biometrijskim podacima, ali su istovremeno negirali bilo kakvu odgovornost za optužbe. Portparol „Gugla“, Hose Kastanjeda, izjavio je da se ovom nagodbom rešava niz starih optužbi, od kojih su mnoge već rešene na drugim mestima, a koje se tiču politika proizvoda koje su odavno promenjene. Međutim, iz „Gugla“ nisu naveli da li će nagodba primorati kompaniju da izmeni svoju poslovnu praksu.
Iako detalji nagodbe nisu objavljeni, niti je navedeno kako će novac biti iskorišćen, ovaj slučaj je postao značajan presedan u pravnim borbama protiv velikih tehnoloških kompanija. Takođe, važno je napomenuti da je kompanija „Meta“, vlasnik društvenih mreža Fejsbuk i Instagram, prošle godine pristala da plati 1,4 milijarde dolara kako bi rešila slične optužbe koje je takođe postavio Pakston.
U svetlu ovih događaja, raste zabrinutost o načinima na koje tehnološke kompanije prate i koriste lične podatke svojih korisnika. Ovaj slučaj protiv „Gugla“ može biti signal drugim kompanijama da će se suočavati sa sličnim pravnim posledicama ako ne budu poštovale zakone o zaštiti privatnosti. U ovom kontekstu, važnost zaštite privatnosti korisnika postaje sve očiglednija, posebno u vreme kada su digitalne informacije postale ključni resurs.
S obzirom na to da se društvo sve više oslanja na tehnologiju, pitanje privatnosti i bezbednosti podataka će neizbežno ostati u fokusu javnosti i zakonodavaca. Očekuje se da će se slični slučajevi nastaviti u budućnosti, a kompanije će morati da preispitaju svoje politike i prakse kako bi se uskladile sa sve strožim zakonima o zaštiti privatnosti.
Takođe, ovo može poslužiti kao opomena za druge države da uzmu u obzir slične pravne mere protiv tehnoloških gigant, što bi moglo dovesti do većeg pritiska na kompanije da budu transparentnije u svojim praksama. U tom smislu, nagodba s „Guglom“ može imati dugoročne posledice ne samo za samu kompaniju, već i za celokupnu industriju tehnologije i načine na koje se ona reguliše.
