Inflacija u Srbiji se očekuje na gornjoj granici cilja tokom preostalog dela 2025. godine, što je oko 3% plus minus 1,5%. Ove prognoze iznela je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS), Jorgovanka Tabaković, prilikom predstavljanja avgustovskog izveštaja o inflaciji. Očekivanja su se promenila u odnosu na ranije prognoze, ali su se postavili novi ciljevi za 2026. godinu kada se predviđa inflacija od oko 4,0%, koja bi se trebala kretati unutar ciljanih granica.
U junu 2025. godine, inflacija je ubrzana na 4,6%, dok je u julu dostigla 4,9%. Ovaj rast se može povezati sa povećanjem cena neprerađene hrane i nafte, uzrokovanim tenzijama u regionu, posebno nakon sukoba između Izraela i Irana. Tabaković je naglasila da je rast cena voća ključni faktor koji je doprineo inflaciji, s obzirom na nepovoljne vremenske prilike, poput mrazeva u proleće i suše u junu, što je rezultiralo smanjenjem prinosa voćnih kultura.
Guvernerka je istaknula da su klimatske promene sve učestalije, što je dovelo do toga da NBS preduzme sistemske mere kako bi se rešio ovaj problem. U tim naporima, NBS je razgovarala sa različitim akterima u društvu, uključujući osiguravače, o zajedničkim strategijama za ublažavanje uticaja klimatskih faktora na cene hrane. Ove mere su od suštinskog značaja za stabilizaciju cena i očuvanje prehrambene sigurnosti.
Pored toga, Tabaković se osvrnula na globalne ekonomske trendove koji su takođe uticali na inflaciju u Srbiji. Povećanje cena sirovina na svetskom tržištu, kao i prekidi u lancima snabdevanja, doprinose rastu cena u domaćoj ekonomiji. U ovom kontekstu, NBS nastoji da pronađe ravnotežu između monetarne politike i ekonomskih pritisaka kako bi obezbedila stabilnost domaće valute i ekonomije.
Osim inflacije, NBS se takođe fokusira na jačanje bankarskog sektora i unapređenje finansijske stabilnosti. U tom smislu, guvernerka je naglasila važnost održivog rasta kreditiranja, što je ključno za podršku realnom sektoru i investicijama. Banke u Srbiji su pokazale otpornost tokom ekonomske krize izazvane pandemijom, ali je važno da nastave sa odgovornim kreditiranjem i upravljanjem rizicima.
Dodatno, NBS je uveo i mere koje će olakšati pristup finansijama malim i srednjim preduzećima, koja su okosnica privrede. Ove mere uključuju subvencije i olakšice za kredite, što će pomoći preduzećima da se oporave i rastu u postpandemijskom okruženju.
U zaključku, inflacija u Srbiji ostaje izazov, ali se očekuje da će NBS nastaviti sa aktivnim merama kako bi obezbedila ekonomsku stabilnost. Pratiteći globalne trendove i reagovanje na unutrašnje ekonomske pritiske, NBS teži održavanju stabilnosti cena i unapređenju kvaliteta života građana. U narednim mesecima, ključno će biti kako se ove mere sprovode i kakav će efekat imati na inflaciju i ekonomsku situaciju u Srbiji. Očekuje se da će postavljeni ciljevi za 2026. godinu doprineti stabilizaciji inflacije i potpori održivom ekonomskom rastu.
