U Crnoj Gori, u okviru parlamentarne rasprave o izveštaju o radu Tužilačkog saveta, Državnog tužilaštva i Sudskog saveta za 2022. godinu, poslanik Milan Knežević iz DNP-a je izneo oštru kritiku na račun trenutnog vrhovnog državnog tužioca Milorada Markovića. On je uporedio stanje u tužilaštvu sa „duhom“ Milivoja Katnića, prethodnog vrhovnog tužioca, ističući da Marković sledi njegove korake. Knežević je sugerisao da bi bilo poštenije da se Katnić vrati na mesto tužioca kako bi nastavio sa radom, umesto trenutnog vođenja.
Knežević je kritikovao Markovića zbog slučaja „Telekom“, tvrdeći da bi Marković trebao da podnese ostavku zbog lošeg upravljanja. On je osudio i postupke više tužilaca koji su, prema njegovim rečima, bili povezani s kriminalnim klanovima, ističući da su im članovi klanova plaćali svadbe i rođendane, kao i kupovali stanove. U ovoj diskusiji, Knežević je naveo da se Marković ne može obračunati sa svojim prethodnicima, kao što su Katnić, Čađenović i Zoran Pažin, a kao glavnog krivca za njegovu poziciju označio je Andriju Mandića.
U odgovoru na Kneževićeve kritike, Marković nije reagovao direktno, ali je prethodno izjavio da rezultati Tužilaštva pokazuju da je sistem stabilan i profesionalan, sa fokusom na dalji napredak. Marković je naglasio kako je krajnji cilj Tužilaštva da postane efikasno, nezavisno i transparentno, a da deluje u skladu sa Ustavom i zakonima, u interesu građana.
Poslanik Nikola Zirojević iz SD-a postavio je pitanje Markoviću o njegovoj visokoj plati od pet do šest hiljada evra mesečno, optužujući ga da ne dolazi u Parlament i ne preuzima odgovornost. Zirojević je podsetio da Marković nije sam sebi odredio platu, naglasivši zahtev koji je poslao Administrativnom odboru za varijabilnu platu.
U nastavku sednice, Boris Bogdanović iz Demokrata je istakao da je u izveštaju o radu Tužilaštva predstavljena pobeda nad mafijom, navodeći da je tokom prošle godine oduzeta imovina vredna 49 miliona evra, kao i da je blokirano gotovo 479.000 kvadrata. On je naglasio da je Crna Gora bila suočena sa dva najveća kriminalna klana na Balkanu, čiji su vođe imali značajne pozicije unutar policije, ANB-a, tužilaštva, sudova i vlade.
Bogdanović je ukazao na to da su, kada su se mafijaši suočili sa gubitkom podrške i kadrova, formirali kriminalnu organizaciju koja je napala bezbednosni sektor. Ove tvrdnje dodatno ilustruju duboku povezanost između kriminalnih struktura i institucija u Crnoj Gori, što predstavlja ozbiljan izazov za pravosudni sistem.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje o budućnosti pravde u Crnoj Gori i kako će se vlasti suočiti sa ovim ozbiljnim optužbama. Potrebna je hitna reforma i jačanje nezavisnosti pravosudnog sistema kako bi se povratilo poverenje građana.
Sve ovi događaji ukazuju na složenu situaciju u kojoj se nalaze institucije Crne Gore, posebno u svetlu stalnih optužbi za korupciju i povezanost sa organizovanim kriminalom. Očekuje se da će dalji koraci vlasti i tužilaštva imati ključnu ulogu u obnavljanju poverenja građana i izgradnji efikasnog pravosudnog sistema. Na kraju, uspeh u ovim naporima će zavisiti od spremnosti svih aktera da se suprotstave korupciji i obezbede pravdu za sve građane.
